Izvor: Politika, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozači žale za "havajkama" i papučama
Nova pravila odevanja za vozače GSP – a nalažu nošenje bele košulje i obavezno kravate
Vozači GSP-a "Beograd" od prekjuče, pored brige o putnicima, dobili su još jednu obavezu: da svakodnevno dolaze na posao u beloj košulji kratkih rukava, sa kravatom, u teget pantalonama i crnim cipelama. "Majstori" sa kojima smo razgovarali uopšte nisu oduševljeni ovom idejom, a ima i ogorčenih. Kao da vrućina u kabini nije dovoljna, kažu oni, nego moraju da zategnu kragnu kravatom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Mogu da razumem nošenje pantalona, ali ne košulje sa kragnom. Pa, ovde u kabini je 40 stepeni – kaže Enver Seferi, vozač "četrdesettrojke".
On objašnjava da ima velikih problema sa alergijom na vratu i kravatu ne može da nosi. Ako treba, veli Seferi, ići će kod doktora po potvrdu. A kada dođe zima, rukovodstvo ga obavezuje da nosi i sako.
– To je sasvim u redu, zima i jeste za odelo, ali cipele mi nikako ne leže sada kada su paklene vrućine. Još se navikavam na njih, jer sam do sada vozio u patikama. Bilo bi logično da su prvo uveli klima-uređaje u autobuse, onda mogu da nosim sve što hoće. Ali, kao što je poznato, to se neće uskoro dogoditi – objašnjava Seferi.
Još od početka prošle godine, GSP "Beograd" najavljuje novi "dres kod" u firmi, ne bi li pripremio teren za ovu modnu novotariju u svojim vozilima. Uniforme su deo internog Pravilnika glavnog gradskog prevoznika, koji, između ostalog, obavezuje vozače i da se lepo obraćaju putnicima i izbegavaju koflikte. Jedna od duhovitijih uputstava iz pravilnika glasi da na pultu u kabini ne treba da sedi "ženska", jer to nije pristojno i odvlači pažnju od volana. Za po dva para odela u zimskoj i letnjoj varijanti, koje pored vozača moraju da nose i kontrolori, službenici, otpravnici i šalterski radnici, GSP "Beograd" je izdvojio 35 miliona dunara. Odela su dobili, a cipele moraju da obezbede iz kućnog asortimana.
Vozači na Trgu republike i Zelenom Vencu, koji su čekali polazak na liniju, ozbiljno su se preznojavali. Sa setom su posmatrali kolege iz "Laste" i vozače privatnih prevoznika, koji i dalje, ako žele, mogu da voze u havajskim košuljama.
"Lastin" vozač Dejan Matorčević, obučen je u mornarsku majicu sa teget i belim prugama, a u donjem delu uniforme se solidariše sa kolegama iz GSP-a – ima teget pantalone i cipele.
– Znam samo da im ne bih bio u koži. Nama još nisu uveli obaveznu garderobu – veli Matorčević.
Budimir Veselinović (53), vaozač autobusa 72, ogorčen je zbog odela. Umesto kravate, oko vrata je, kao simbolični znak protesta, okačio beli peškir, i obuo sandale.
– "Zadužujemo" dve bele košulje. Mnogi naši autobusi idu na periferiju, preko prašnjavih puteva. A na moje mesto sedaju i mehaničari kad se nešto popravlja. Za dva dana košulje se isprljaju i šta onda da radim, osim da uzmem treću iz mog ormara – objašnjava Veselinović.
On ističe da nije nikakav činovnik, koji radi u klimatizovanoj kancelariji, nego vozač što svakodnevno preveze hiljade putnika. Pokazuje crvenilo na člancima nogu. I on se, kao i njegov kolega Seferi, dosetio da potraži opravdanje od doktora.
– Zaista ne smem leti da nosim cipele, koža mi je načisto stradala. Tražiću da me oslobode te obaveze – objašnjava Veselinović.
Putnici "sedamdesetdvojke" postaju nervozni. "Ajde bre, majstore, kreći", dovikuje neko.
– Znate šta, meni je svejedno, u oktobru idem u penziju, tako da sam miran. Izdržao sam mnogo, mogu i ovo – uz osmeh dobacuje Veselinović, dok zatvara vrata i kreće na daleki put od Zelenog Venca ka aerodromu.
S. Stamenković
[objavljeno: 03.07.2007.]
.jpg)
