Izvor: Blic, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voće puno olova, ali nije otrovno
Među povrćem i voćem koje na beogradske pijace stiže iz industrijskih delova grada, Obrenovca, Lazarevca, Uba... ima jabuka sa viškom olova, paradajza prepunog žive i krastavaca sa arsenom. Međutim, u većini slučajeva doza teških metala u njima kreće se u granicama dozvoljenog. Zbog znatnog aerozagađenja, stručnjaci ipak preporučuju da namirnice iz tih krajeva, ali i inače, pre upotrebe treba dobro oprati, nekoliko puta pod jakim mlazom vode.
Dve obrenovačke termoelektrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godišnje sagore 21 milion tona lošeg uglja od čega ostaju četiri tone pepela. Pepeo se odlaže na dve deponije uz Savu, ukupne veličine sto hektara. Sa njih vetar raznosi čestice prepune teških metala ne samo po Obrenovcu nego i po susednim poljima Surčina, preko reke.
Zagađeni vazduh, voda i zemljište
Kopovi uglja u Lazarevcu, takođe, izazivaju znatno aerozagađenje. Vlažne magle zagađenja spuštaju se i po čuvenom i na beogradskim pijacama omiljenom paradajzu sa Uba, jer su se kopovi Kolubare proširili i na ovu opštinu.
- U trouglu Obrenovac - Lazarevac - Ub postoje uslovi za sve vrste zagađenja zemljišta, vode i vazduha. Pretprošle godine, na naš zahtev, Institut „Vinča" uradio je analizu pojedinih namirnica koje se u našem kraju proizvode. Rezultati analize prisustva teških metala u voću i povrću bili su alarmantni. Pošto je uzorak bio slučajan i kao takav nepodesan za pouzdano zaključivanje, prošle godine poručili smo od Tehnološko-metalurškog fakulteta opsežnije istraživanje. Rezultati su pokazali da situacija nije alarmantna, da teških metala ima, ali u većini slučajeva u dozvoljenim granicama - kaže za „Blic" Ivan Karić, zamenik direktora „Eko-fonda", opštinske službe koje prati ekološku situaciju u Obrenovcu.
Surčin i Rakovica bez istraživanja
U kakvom je stanju voće i povrće iz Rakovice i Surčina, opština koje su takođe na udaru zagađivača (Rakovica zbog „Livnice", a polja Surčina zbog blizine obrenovačkih deponija pepela) ne zna se pouzdano. U ekološkim službama ovih opština kažu da nemaju nadležnost da prate kvalitet namirnica proizvedenih u njihovom kraju.
Istraživanje prisustva teških metala u namirnicama za ovu godinu tek se očekuje.
Jabuke pune olova
Prema prošlogodišnjim analizama Tehnološko-metalurškog fakulteta, u uzorku od 22 jabuke, u dva slučaja pronađena je duplo veća doza olova od dozvoljene, u jednoj je pronađena znatna količina žive, a jedna je imala višak kadmijuma. Od 24 uzorkovana paradajza, jedan je imao drastično veliku količinu žive, drugi je bio „bogat" arsenom, a treći kadmijumom. Među 37 paprika pronađena je samo jedna sa viškom kadmijuma, od četiri krompira jedan je bio sa povećanom dozom arsena, kao i jedna od četiri šargarepe. Od četiri krastavca dva su imala višak žive a jedan od njih je uz živu imao i veću količinu arsena. Teških metala gotovo da nije bilo u kajsijama, pšenici i luku.
- To svakako nisu zabrinjavajući rezultati. Vi u svakoj namirnici imate ceo periodni sistem. Problem bi bio ako bi teških metala bilo u nedozvoljenim količinama, a ovde to generalno nije slučaj - kaže za „Blic" profesorka Svetlana Antić sa Katedre za agrohemiju i fiziologiju biljaka.
Nema opasnosti
od trovanja
Aerozagađenje koje je znatno u ovim delovima Beograda, i koje „pada" po voću i povrću može da se neutrališe upornim pranjem pod mlazom vode. Pošto u Beograd stiže voće i povrće iz svih krajeva Srbije, ali i iz sveta, stručnjaci kažu da ga, bez obzira na poreklo, treba dobro oprati. To je jedan od načina da se smanji koncentracija štetnih materija koje se unose u organizam.
Prema rečima profeosrke Antić, opasnost od akutnog trovanja teškim metalima kroz namirnice ne postoji.
- Sa teškim metalima je kao i sa zračenjem. Ono ima kumulativno dejstvo i pretpostavlja se da dugogodišnje unišenje viška takvih elemenata u organizam može da dovede, kod nekih ljudi, do zdravstvenioh problema. Direktne veze, međutim, između unosa teških metala kroz namirnice u organizam i pojave određenih bolesti teško mogu da se pronađu - kaže profesorka Antić.
Seljaci manje prskaju
Prisustvo herbicida, pesticida i drugih hemikalija u namirnicama koje proizvode seljaci u okolini Beograda takođe je predmet posebne pažnje ekologa iz Obrenovca. Oni kažu da primećuje kako seljaci, koje neopravdano bije glas da su neuki i da ne znaju sa hemijskim sredstvima, poslednjih godina više paze i manje prskaju voće i povrće hemijskim sredstvima u nedozvoljenim količinama.
