Izvor: Blic, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasnici uvode stečaj
Fabrika guma „Rekord", jedna od četiri nekad moćne fabrike „rakovačkog basena", broji poslednje dane. Privatizacija nije uspela, preostalih 700 radnika su od jula na prinudnom odmoru, proizvodnja stoji, u fabrici nema struje ni vode. Ruska firma, koja ih je pre dve i po godine kupila, preprodala ih je, takođe jednom Rusu koji sada priprema stečaj.
- Svi smo bili ubeđeni da se desila prava prodaja. Niko ni sanjao nije da će „Rekord" dve i po godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posle privatizacije biti pred stečajem - kaže za „Blic" Tomislav Mijatović, predsednik Samostalnog sindikata svih rakovičkih fabrika i radnik „Rekorda".
Bogati kupac
„Rekord" je prodat u aprilu 2005. godine za 5,2 miliona evra, prethodno provevši dve godine u restrukturiranju. Kupio ga je konzorcijumu „Viza Hem", kćerka firma ruske kompanije „Viza", koja, prema navodima u štampi, obrće milijarde evra. Konzorcijum je sačinjavalo petoro ljudi, trojica Rusa, zatim jedan od direktora „Rekorda" Miloš Malinović i žena tada aktuelnog generalnog direktora Vladimira Marinkovića, Svetlana Marinković.
- Konzorcijum se ugovorom obavezao da će ulagati u fabriku, da će se pet godina baviti istom delatnošću i da dve godine neće otpustiti nijednog radnika. Sad nije jasno da li je novi vlasnik ulagao i koliko, a svi radnici su na prinudnom odmoru. Fabrici je isečena struja, zaustavljeno snabdevanje vodom i gasom, dugovanja su se nagomilala, a radnicima nisu uplaćeni ni doprinosi - kaže Mijatović.
Dve godine posle privatizacije u „Rekordu" je održavana proizvodnja, a onda je došlo do promene vlasnika, promene direktora i odluke da se fabrika pripremi za stečaj. Svi članovi Konzorcijuma „Viza Hem" prodali su svoje akcije jednom Rusu, koji je sada stopostotni vlasnik.
- Promenjen je i direktor „Rekorda", umesto Vladimira Marinkovića postavljen je Mile Kondić. On je 9. avgusta dobio pismeni nalog iz Rusije od novog vlasnika Konstantina Kirjušina, da pripremi firmu za stečaj - kaže Mijatović.
U kakvim se problemima našao kupac „Rekorda" nije do kraja jasno. Sadašnji direktor Mile Kondić nije bio zainteresovan da za „Blic" objasni zašto je proizvodnja stala i kakva je budućnost fabrike.
Nada u novog kupca
Zabrinuti za svoja radna mesta, radnici „Rekorda" pokušavaju da od države dobiju pomoć. Obraćali su se na razne adrese, dobili podršku predsednika opštine Rakovica Bojana Milića, ali pravog rešenja još nema.
Agencija za privatizaciju, preko koje je prodat „Rekord", oglasila se nenadležnim za njihov problem. Pošto su privatizovani, više nemaju pravo na socijalni program.
- Pokušavamo da poništimo neuspelu privatizaciju i da u novoj prodaji nađemo boljeg novog vlasnika. Ima nekih nagoveštaja da bi to moglo da se desi. Bili smo u kabinetu ministra Mlađana Dinkića, a zakazali smo sastanak i sa ministrom za rad Rasimom Ljajićem. Znaju u državi za naš problem, a sad kako će ga i kad rešiti, videćemo - kaže Milorad Duduković, predsednik Samostalnog sindikata „Rekorda".
Neslavna sudbina „Rekorda" samo je deo šireg posrnuća svih fabrika „Rakovičkog basena". Megalomanski zamišljene, sa kapacitetima proizvodnje koji su bili preveliki i za tadašnju Jugoslaviju, ali „mažene" od političara, fabrike „Rakovičkog basena" sa više od 20.000 radnika bile su toliko moćne da su formirale novu gradsku opštinu, a ipak toliko ranjive da izgleda ne mogu da prežive tranziciju.
Nekad je „radnička Rakovica" bila simbol socijalističkog prosperiteta, uvek spremna da pruži podršku i pokriće zvaničnoj politici. Još se pamte njihovi organizovani dolasci pred skupštinu i rečenica koja im je jednom upućena: „A sad svi na svoje radne zadatke".
Danas su na prosjačkom štapu, bez posla, bez budućnosti, u najgorim godinama za novi početak, u proseku oko 50-te.
- Bilo nekad, sad mi više nemamo socijalnu snagu da utičemo na političare. Više nikome nismo potrebni - kaže za „Blic" Milorad Duduković.
Pomoć Opštine Rakovica
Mada nema nikakve nadležnosti, opština Rakovica pokušava da pomogne hiljadama radnika „Rakivačkog basena" koji su ostali bez posla tokom tranzicije, da započnu svoj biznis.
- Većina otpuštenih rade kao taksisti, otvaraju automehaničarske radnje, pokušavaju da prežive sa znanjem koje imaju. Mi im pomažemo tako što dajemo dozvole za kioske, radnje i bilo kakav drugi oblik zapošljavanja, samo da rade. Imamo i najveće „biznis inkubatore" gde ljudi uče kako da se njih pet- šest udruži i započne samostalni biznis - kaže Bojan Milić, predsednik Opštine.
