Izvor: Politika, 29.Sep.2010, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoki avans uzdrmao temelj mosta preko Dunava
„Čajna roud end bridž kompani” traži 34 odsto od 175 miliona evra koliko je ukupna vrednost radova na ćupriji Zemun – Borča, a to grad smatra neprihvatljivim. – Drastično pooštrenje kineskih zahteva poznavaoci domaćih prilika povezuju i sa nedavno obznanjenom aferom iz koje je jedna njihova kompanija izašla prevarena za sedam miliona evra
Pompezno najavljena, simboličnim postavljanjem kamena temeljca kom su prisustvovali najviši državnici Srbije i Kine, kamermani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i šefovi protokola, izgradnja mosta Zemun – Borča „zapela” je već na prvom konkretnom koraku – finansiranju radova i izradi glavnog projekta. Prekjučerašnja vest da izvođač radova, kineska kompanija „Čajna roud end bridž kompani” (CRBC), od republike i grada traži avans od 34 odsto ukupne vrednosti radova naišla je na oštru reakciju gradonačelnika Dragana Đilasa koji je taj zahtev nazvao neprihvatljivim i otkrio da kineski partner već nekoliko meseci kasni sa završetkom idejnog projekta.
Milutin Ignjatović, direktor saobraćajnog instituta CIP, juče je za „Politiku” rekao da Beograd može da spremni svu projektnu dokumentaciju ukoliko CRBC ne bude na vreme obavio svoj deo posla.
– Idejni projekat je urađen i poslat u Kinu na reviziju, ali se u tom procesu stalo. CRBC je projektovao most preko reke i dva manja mosta u okviru pristupnih puteva, mi smo završili ostatak 21,5 kilometara duge prilazne saobraćajnice i još nekoliko mostova, prethodno uradivši potrebna geodetska i geološka ispitivanja. CIP je spreman da preuzme izradu glavnog projekta ako se ne iznađe rešenje da posao bude završen u roku – istakao je Ignjatović.
Pitanje visokog avansa, međutim, izazvalo je burne reakcije u javnosti iz nekoliko razloga. Most Zemun – Borča vredan 175 miliona evra najvećim delom finansira se iz kredita kineske Eksim banke zbog čega vlada uverenje da Kinezi u posao ulaze bez ikakvog rizika.
Kako „Politika” saznaje, u ugovoru između CRBC-a i republike i grada, suma za inicijalno „mobilisanje” gradilišta nije definisana, već je dogovoreno da se avans utvrdi posebnim aneksom. Pozivajući se na to da je za skuplji i komplikovaniji most preko Ade Ciganlije unapred dato svega 10 odsto novca, u gradu ocenjuju da su zahtevi za dunavski most trostruko viši i neprihvatljivi. Neki navodi sugerišu da Kinezi nisu zadovoljni činjenicom da grad treba da odredi podizvođače i dobavljače za 45 odsto posla i materijala, kako je ugovorom predviđeno, već po Srbiji samostalno traže kooperante prema svojim kriterijumima. Drastično pooštrenje njihovih zahteva poznavaoci domaćih prilika povezuju i sa nedavno obznanjenom aferom u kojoj je jedna kineska kompanija prevarena za sedam miliona evra, zbog čega je reagovala i ambasada najmnogoljudnije države.
Kineski konzorcijum „Feniks”, naime, kupio je pre dve godine od privatne firme „Žito Dunav” plac od 13 hektara pored autoputa Beograd– Novi Sad na kome je trebalo da gradi tržni centar. Radove, međutim,nisu počeli jer su zasad ostali i bez parcele i bez novca. U toku je sudski postupak koji bi trebalo da utvrdi čije je zemljište. Od 2003. do danas ono je bilo državno, društveno, privatno i ponovo državno.
Kako?
Četvrti opštinski sud u Beogradu odlučio je, pre sedam godina, da se državno zemljište uknjiži kao društvena svojina, a kao korisnik upisano je preduzeće PIK „Zemun”. Za oko pola miliona evra PIK „Zemun” prodao je 13 hektara „Žito Dunavu” iako bez saglasnosti Agencije za privatizaciju nije mogao da otuđi bilo kakvu imovinu, kaže Dušan Belanović iz agencije.
– To je krivično delo jer PIK „Zemun” kao preduzeće u procesu privatizacije nije zatražilo saglasnost agencije kako bi prodalo zemljište – objašnjava Belanović.
Prema jednoj verziji, vlasnik „Žito Dunava”, umesto da bude korisnik postaje vlasnik spornog zemljišta odlukom sudije Četvrtog opštinskog suda 2008. godine. Takvo rešenje je doneseno uprkos reviziji iz 2006. kada je na zahtev Ministarstva poljoprivrede utvrđeno da je zemljište koje je PIK „Zemun” prodao državna, a ne društvena svojina.
Posle sudskog rešenja Republičko javno pravobranilaštvo podnelo je tužbu protiv PIK „Zemuna” i „Žito Dunava”, a drugi sudija Četvrtog opštinskog suda presuđuje da je plac državni.
Kada su kineski investitori saznali da je zemljište koje su kupili sporno zatražili su povraćaj novca i tužili „Žito Dunav”. Pare još nisu dobili. Dobro upućeni u ovaj slučaj smatraju da Kinezi, koji su u nekoliko navrata tvrdili da su dobro proverili dokumentaciju, nisu naivni ušli u transakciju. Jer 7,5 miliona evra za 13 hektara bila je povoljna cena zemljišta u to doba. Na toj lokaciji 13 hektara pre dve godine vredelo je 13 miliona evra.
– Ukoliko sud odluči da je zemljište državno, Kinezi mogu od novca koji im vrati „Žito Dunav” da kupe isto zemljište, ali sada ne od „PIK Zemuna” nego od grada i po mnogo nižoj ceni jer je vrednost u poređenju sa 2008. godinom opala – kaže dobro obavešteni „Politikin” izvor.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, podseća da Kina u ekonomskim odnosima uvek nastupa kao država pa i u slučajevima kada konkretan posao vodi privatna firma iz te zemlje.
– Ovakvi potresi bitno utiču na opštu saradnju sa Kinom, čija je kruna trenutno most na Dunavu. Zahtevanje tolikog avansa može biti politička odluka da se malo „zategne” odnos i pošalje signal da nisu zadovoljni tretmanom njihovih investitora. S druge strane, ako je razrada projekta pokazala da im zaista treba više para za početak, onda ne bi trebalo upirati prstom. Verujem, ipak, da je morala postojati nekakva metodologija procene, jer kad ozbiljni stručnjaci pregovaraju, raziđu se u najviše dva do tri odsto i nema ovakvih šokova – zaključuje Bušatlija.
M. Luković – D. Mučibabić
objavljeno: 29/09/2010
