Izvor: Blic, 14.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više smoga zbog grejanja na mazut
Poslednjih pet dana količine sumpor - dioksida i dima u vazduhu Beograda prelaze dozvoljene vrednosti. „Beogradske elektrane" koje su prešle na mazut i gustina saobraćaja glavni su uzroci povećane zagađenosti vazduha. Najveća koncentracija štetnih materija je obično u jutarnjim i popodnevnim satima. Međutim, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine poručuju da stanje nije alarmantno.
Rezultati merenja kvaliteta vazduha poslednjih dana pokazuju povećane koncentracije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << štetnih čestica sumpor-dioksida, azotovih oksida, ugljenmonoksida, čađi i drugih. Količine emisija zagađujućih materija su uobičajene za ovo doba godine, a njihova povećana koncentracija i zadržavanje posledica su meteoroloških uslova poslednjih dana, kojima doprinose i individualna ložišta i kotlarnice, kao i visok intenzitet saobraćaja.
- U zimskim mesecima uvek je povećano zagađenje, kako zbog atmosferskih prilika, tako i zbog raspoloživih izvora energije koju građani koriste za grejanje. Zagađenje je veće u odnosu na isti period prethodnih godina, ali sada jedini realni zagađivač predstavljaju elektrane koje su prešle na mazut - kaže Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine.
„Beogradske elektrane” su, zbog problema isporuke gasa našoj zemlji, bile prinuđene da pređu na mazut. Pre gasne krize, „Beogradske elektrane” su koristile mazut samo 18 odsto, tri odsto ugalj, i 79 odsto energenata činio je gas. Zato danas mazut čini 97 odsto energenata koji se koriste za grejanje stanova sa centralnim grejanjem.
Najugroženiji delovi grada su Bulevar despota Stefana, Slavija, Terazijski tunel, „Gazela”, Novi Beograd, Jerneja Kopitara, dakle, ulice oko toplana i sa standardno visokom frekventnošću saobraćaja.
- Živim u Bulevaru već pet godina, tako da sam navikao i na smog i na buku. Temperature su takve da primećujemo i osećamo zagađenje vazduha više nego pre samo nekoliko meseci. Nemam zdravstvenih problema, a iz stana izlazim samo kad sam prinuđen - kaže Nikola Stupavski, student koji živi u Bulevaru despota Stefana.
Osetljivim grupama, kao što su hronični bolesnici, deca predškolskog uzrasta i stariji građani, ne odgovaraju ukupni meteorološki uslovi i povećano zagađenje. Stoga je i veći broj broj građana sa problemima astme i srca koji se javljaju Hitnoj pomoći poslednjih dana.
- Stanje nije zanemarljivo, ali još ne razmišljamo o preduzimanju konkretnih mera. Imamo povoljan geografski položaj, a što pre pređemo na gas biće i smanjeno aerozagađenje - dodaje Trivan.
U Beogradu postoji 31 merno mesto kojim se stalno prati prisustvo zagadjujućih materija u vazduhu i kretanje stepena zagadjenosti vazduha u glavnom gradu.
Proradili dimničari
Dimničari poslednjih dana rade 20 odsto više nego ranijih godina. Beograđani su sada primorani da se vrate grejanju na čvrsta goriva, pa dimničari moraju da čiste loše, dotrajale i zapušene odžake. U prestonici ima 150.000 aktivnih odžaka, a procena je da se na ovaj način greje najmanje pola miliona ljudi (10 opština). Najviše aktivnih odžaka se nalazi na Zvezdari, gde ima i najviše intervencija, a zatim i na Čukarici, Rakovici i Paliluli, kao i na Voždovacu, naročito u podavalskim naseljima. Najmanje Beograđana greje se na drva na opštini Stari grad.
.jpg)
