Izvor: Politika, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vinčanska deponija čeka koncesionara
Iako evropska iskustva nedvosmisleno ukazuju da smeće treba posmatrati kao sirovinu od nacionalnog značaja i da valja dobro razmisliti pre nego što se u toj oblasti ponudi koncesija drugoj državi, aktuelna gradska vlast se opredelila da upravo taj deo komunalnog sistema prepusti nekoj od svetskih kompanija. S obzirom na to da je zakonska regulativa u ovoj oblasti nepotpuna, a propisi međusobno neusaglašeni i u praksi teško primenljivi, sasvim je razumljivo zbog čega su se gradski čelnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odlučili na taj korak. Bojan Stanojević, gradski menadžer, još početkom godine je najavio raspisivanje tendera za koncesiju vinčanske deponije, jedinog legalnog prostora za odlaganje smeća u gradu, izjavivši tom prilikom za "Glas javnosti" "da je više od 20 najvećih svetskih kompanija dalo do znanja" da je zainteresovano za deponiju "Vinča". Kao poslednji rok za raspisivanje tendera Stanojević je tada naveo kraj meseca jula, dok je potpisivanje prvog ugovora o koncesiji najavio najkasnije do kraja godine. Međutim, taj posao još nije sproveden u delo, niti je usvojen dugonajavljivani novi zakon o zaštiti životne sredine.
Od Snežane Bondžić, iz Gradskog sekretarijata za komunalne poslove, saznajemo da će tender biti raspisan u naredna dva meseca. Bondžićeva kaže da je tenderska dokumentacija u finalnoj fazi obrade i da se samo čeka da Narodna skupština imenuje svog kandidata koji će, pored eksperata predloženih od grada i Vlade Srbije, učestvovati u radu specijalne komisije zadužene za nadgledanje tendera.
Na pitanje da li će budući koncesionar eventualno moći da zloupotrebi nepostojanje kvalitetnog zakona o zaštiti životne sredine, Bondžićeva je odgovorila da je takva mogućnost isključena, jer bez obzira na to što naš zakon nije u skladu sa propisima EU, preduzeća zainteresovana za koncesiju moraće u potpunosti da ispunjavaju sve evropske standarde iz te oblasti ukoliko žele da učestvuju na tenderu.
Vesna Josić, zamenik gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, kaže da Sekretarijat sa nestrpljenjem očekuje novi, sa propisima EU usaglašen zakon o zaštiti životne sredine, koji bi, prema njenim pretpostavkama, trebalo da bude usvojen najkasnije do kraja godine.
– Mi uveliko radimo na izradi projekata vezanih za upravljanje otpadom, jer smo svesni da u tom sektoru postoji puno problema. Međutim, realizaciju koči nepostojanje dobrog zakona i dugotrajna procedura njegovog usvajanja. Rešenje problema upravljanja otpadom je u ozbiljnom i celovitom pristupu na nacionalnom nivou, uz punu saradnju svih institucija. Znanje, iskustvo i idejni projekti postoje, jedino nedostaje zakonski okvir po evropskim standardima i bolja institucionalna saradnja – kaže Josićeva.
Do tada, korisni otpad iz celog Beograda odlagaće se kao i do sada na jedinoj gradskoj deponiji u Vinči koja postoji već tri decenije i udaljena je 30 kilometara od centra grada, putem prema Smederevu. Planski se koristi unazad 20-ak godina, ali nije pravljena po uzoru na sanitarne deponije i predstavlja ekološki problem za širu okolinu.
Reč je o prirodnoj padini prema Dunavu na površini od oko 70 hektara, koja je od pre godinu dana ograđena, ali je smeće sve bliže obali reke koja je udaljena oko dva kilometra. Praktično, jedina operacija koja se izvodi na deponiji jeste presovanje otpada, dok umesto mašinskog pogona za reciklažu, različite vrste otpada ručno razvrstava tridesetak radnika u krajnje nehigijenskim uslovima bez ikakve zaštite.
Miodrag Dunjić, šef otpada, objašnjava da se otpad presuje kako bi se smanjila zapremina i količina gasova, a metar presovanog otpada prekriva se sa 20-30 centimetra šuta ili zemlje. Prema njegovim rečima, deponija bi sa ovakvim načinom rada mogla da funkcioniše narednih 20 godina, ali taj rok bi se svakako produžio osavremenjivanjem metoda rada.
– Nema nekontrolisanog odliva voda sa deponije, jer ih odvodnim kanalima koje smo iskopali oko cele deponije odvodimo i sakupljamo na jedno mesto gde su smešteni taložnici – objašnjava Dunjić.
On tvrdi da deponija podmiruje potrebe grada Beograda.
Za hemijski otpad i ostale opasne materije zadužen je Institut za nuklearne nauke "Vinča" gde se odlaže i nuklearni otpad, ali privremeno, jer država još nije odredila lokaciju za njegovo trajno skladištenje.
Vesna Josić takođe misli da Vinča za sada podmiruje potrebe grada, ali smatra da je, zbog količine otpada koji se svakodnevno tamo doprema, neophodno deponiju za početak dovesti na sanitarni nivo.
– Sanitarna deponija je jedna vrsta ekološke fabrike u kojoj su dno i stranice obloženi polietilenskom folijom, vodonepropusnom i otpornom na 70 odsto hemikalija koje se stvaraju u komunalnom otpadu. Voda iz otpada je 10 puta zagađenija od fekalne i mora da se prečisti pre ispuštanja u kanalizaciju – objašnjava Josićeva.
Našoj državi tek predstoji ozbiljan i složen posao na rešavanju godinama zapostavljanih problema u oblasti upravljanja otpadom.
Brojne obavezujuće preporuke Ujedinjenih nacija i specijalizovanih svetskih organizacija govore da nekontrolisano odlaganje otpada ugrožava ne samo ekosistem i životnu sredinu zemlje u kojoj se to dešava, već i čitav region, te da se problem mora tako i tretirati – na regionalnom i globalnom nivou.
[objavljeno: ]
