Izvor: Politika, 06.Jan.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vertepi – vesnici Isusovog rođenja
Na Badnje veče i Božić objavljuju i prenose vest o rođenju Hrista. – Obilaze domove komšija, rođaka i veruje se da donose sreću, dobro raspoloženje, zdravlje i bogatstvo
Vertepi ili vertepaši objavljuju i prenose vest o rođenju Isusa uoči Božića i prvog dana jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika. Pohvalnim pesmama veličaju rođendan Hrista, obilaze domove komšija, prijatelja, rođaka i veruje se da donose blagostanje, radost i zdravlje domaćinima koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ih ugoste. Običaj je nekada bio nezaobilazan i rasprostranjen širom Srbije. Da bi ga sačuvali od zaborava Srebrenko Vidaković, veroučitelj u osmoletki „Branko Radičević”, i Javno preduzeće za kulturu i sport Surčina prvi put su okupili tridesetak budućih vertepa u radionici „Igrajmo, pevajmo, Božiću se radujmo!” Osnovci u svečanim haljinama i kostimima pevaće na Badnje veče u boljevačkoj crkvi, ulepšaće paljenje badnjaka, a sutradan pre podne i slavlje žitelja Boljevca i Progara.
– Među našim vertepima glavni nosioci programa biće car Irod i tri mudraca Gašpar, Valtazar i Melhior maskirani u starce sa bradama i krunama. U svečanim odorama, opasani širokim pojasima nosiće mačeve koje smo izradili od drveta. Pratiće ih dva đaka. Jedan će se zvati Guba i predstavljaće šaljivdžiju, a drugi će glumiti pastira. Osim njih učestvovaće i dečak i devojčica u ulogama Josifa i Bogorodice. Grupu vertepa uvećaće devojčice – pastirice i dečaci – pastiri obučeni u takozvane grunjake, karakteristične vunene prsluke, sa štapovima u rukama i šubarama na glavama. I nekoliko mališana sa šlemovima, mačevima, ogrnuti plaštovima glumiće rimske vojnike – otkriva Vidaković.
Veroučitelj pojašnjava da pesme imaju posebne nazive i značenja. Deca će prvo pevati tropar, pohvalnu pesmu praznovanju Božića
– Uvrstili smo i pesme koje inače nisu karakteristične za kult vertepa, tako će pastirice pevati „Božić, Božić mladi dan” i još jednu pohvalnu znanu kao kondak Bogorodici a zove se „Djeva dnes” i počinje rečima „Devojka danas rađa čoveka svih ljudi...” Deci je bilo malo teže da savladaju crkvenoslovenski jezik pa ću ja u pozadini otpevati pesmu „Svi narodi zaplješćite rukama” čiji naziv u izvornom obliku glasi „Svi jazici vospešite rukami” – ne krije veroučitelj.
Pokucavši na vrata, vertepi pozdravljaju: „Hristos se rodi domaćine!” i pitaju: „Da li primate vertepe u dom?” Nema nasilnog ulaženja. Ulaskom u kuću donose sreću, dobro raspoloženje, zdravlje i bogatstvo. Glava porodice daruje ih jabukama, orasima, bombonama, kolačima pa i paricama.
– Ime vertepa potiče od crkvenoslovenske reči „vertep” što znači pećina. Običaj postoji odvajkada ali ga je posle Drugog svetskog rata komunistička vlast zabranila. Pamtim da su se u Jakovu, gde sam odrasla, tate i dede prerušavali u vertepe ne bi li ih otrgli od zaborava. Zvečali su nekakvim zvonom i uglavnom plašili najmlađe a uveseljavali odrasle. Želimo da oživimo ovaj deo tradicije i deca su raspoložena da nam u tome pomognu. Boljevci i Progar su manje sredine u kojima se uglavnom svi poznaju i lako će prihvatiti vertepe. Osnovci će se prerušiti, pokucati na vrata, otpevati ode. Domaćini zauzvrat treba da ih posluže kolačima, a ne sumnjam da će se najesti već u prvoj kući – osmehujući se kaže Vesna Sretković, direktor Javnog preduzeća za kulturu i sport u Surčinu.
M. Simić
[objavljeno: 06/01/2010]
