Izvor: Politika, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ventili ne smanjuju račune
Na adrese stanara zgrade u Bulevaru Avnoja 209–217, koji su za četiri sezone uspeli da uštede 15 odsto toplote korišćenjem novih uređaja, i dan-danas stižu uplatnice bez umanjenih iznosa
Vest o tome da će domaćinstva u Novom Beogradu i Zemunu od iduće grejne sezone plaćati grejanje po stvarnom utrošku toplote tek delimično je obradovala korisnike priključene na daljinski sistem "Beogradskih elektrana". Primera radi, najnoviji rezultati pilot-projekta ostvarenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Bulevaru Avnoja 209 – 217 pokazuju da su ugradnjom i četvorogodišnjim korišćenjem termostatskih ventila i delitelja toplote stanari zgrada u Bloku 34 smanjili potrošnju toplotne energije za 15 odsto. Međutim, na adrese ovih korisnika i dan-danas stižu uplatnice bez umanjenih iznosa. I pored svega, potrošači iz novobeogradskih višespratnica ističu da su, ako ništa drugo, barem zadovoljni temperaturom u stanovima.
– Očekivali smo da ćemo, po ugradnji ovih uređaja, toplotnu energiju da plaćamo po stvarnom utrošku, a ne paušalno po kvadratnom metru prostora. Ako me sećanje ne vara, godišnji račun za grejanje bio je umanjen pre tri ili četiri godine za svega 400 dinara i od tada više nijednom. Dobra strana ove zamisli je to što možemo sami da određujemo temperaturu, s mogućnošću da potpuno isključimo radijatore kada nismo kod kuće i tako uštedimo energiju – objašnjava Ratobor Aleksić, predsednik skupštine stanara u Bulevaru Avnoja 209.
U "Beogradskim elektranama" ponavljaju da bi naplata po stvarnom utrošku bila sprovedena u delo, neophodno je da budu usklađene cene energije po kilovat-času sa novim cenama toplotne energije po kvadratnom metru stambenog prostora.
Petar Vasiljević, pomoćnik direktora za tehnička pitanja, kaže da prosek potrošnje na godišnjem nivou u celoj zgradi u Bulevaru Avnoja iznosi sto kilovat-časova po kvadratnom metru.
– Analiza je, međutim, pokazala da je potrošnja u potkrovlju ove višespratnice za nijansu veća u odnosu na ostale stanove, a razlog za to je loša izolacija. Bilo je stanara koji su utrošak toplote sveli na 60 kilovat-časova, ali i onih koji su potrošili 150 kilovat-časova, jer nisu zavrtali ventile ni u toku noći. U pojedinim novobeogradskim stanovima čak su ugrađeni i novi prozori sa niskoemisionim staklima, što je dodatno smanjilo potrošnju energije za otprilike 30 odsto – dodao je Vasiljević.
U "Elektranama" napominju da, kada bi novi način naplate bio primenjen u svim prestoničkim stanovima, godišnje bi moglo da bude ušteđeno čak 90.000 tona mazuta, od ukupno 300.000 tona, koliko se u toku grejne sezone potroši.
Za stan od 60 kvadratnih metara cena ugradnje termostatskih ventila, delitelja toplote i pumpi sa promenljivim protokom iznosi 190 evra. Zgrada u Bulevaru Avnoja nije jedini objekat u koji je ugrađena ovakva oprema. Projekat je pre tri grejne sezone ostvaren i u šest novobeogradskih zgrada u Bulevaru Arsenija Čarnojevića, Ulici španskih boraca i Trećem bulevaru.
M. Brakočević
[objavljeno: 05.03.2007.]
