Izvor: Politika, 22.Jun.2010, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velikoselci na pijacu mogu samo kao kupci
Minule subote, do kasno u noć, žitelji rubnog palilulskog naselja su pred bujicom u suve delove dvorišta evakuisali piliće, prasiće i nameštaj, ali zasadima pod plastičnim svodovima spasa nije bilo
Kuća Živojina Aleksića, na kraju Velikog Sela, nalazi se na najnižoj tački ovog palilulskog naselja. Minule subote, kada su se usled jakih kiša izlili obližnji Dunav i kanal u centru sela, bio je primoran da kokoške i piliće izmesti u suve delove dvorišta. Pre nego što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je upregao motornu pumpu za ispumpavanje, probijajući se kroz „jezero” ispred kuće, uneo je živinu u garažu i strateški je rasporedio po stolu do kojeg bujica nije mogla da dopre. Tek onda je utrčao u kuću i na suvo počeo da izvlači stvari iz soba na prvom spratu u koje je prodrla voda. O dostignutom „vodostaju” svedoči još vlažna fleka na spoljnom zidu, visoka oko metar i po.
Teži posao – i bukvalno – čekao je domaćina susedne kuće, koji je, uz komšijsku pomoć, morao da podigne svinje na daske specijalno prikucane za ovu priliku, ne bi li ih zaštitio od bujice koja je prodrla u svinjac.
Još gore bilo je povrtarima, po kojima je Veliko Selo poznato. Iz njihovih plastenika hrani se prestonica, pa ne čudi što su ovde kivni na Beograd, smatrajući da se prema njima odnosi kao da su „slepo crevo”. Najviše to osećaju na obodu ovog naselja, najbližem Dunavu.
Nepregledan prostor, na kome se plastenici prostiru od Višnjice do Vinče, pre tri dana je poplavljen. Voda se u međuvremenu povukla i zadržala u malom delu rita, ostavivši okolo tragove svog prisustva. Idući prema ostatku bujice, zemlja je najpre čvrsta, a kako se dalje odmiče, prerasta maltene u živo blato. Leže po zemlji tikvice, šargarepe i drugi plodovi koje je voda uskovitlala. Neki su truli, neki ne, ima i „preživelog” povrća, jer bujica je, kažu meštani, stigla do polovine visine plastenika. Džaba im što su pumpe koje su sami svojevremeno nabavili u subotu radile do duboko u noć.
Mnogi od žitelja Velikog Sela više nemaju šta da iznesu na gradske pijace.
Pred lokalnom prodavnicom u Beogradskoj ulici, žili kucavici Velikog Sela, sede trojica meštana. Dva dana ranije, nisu mogli da tako staloženo ispijaju pivo na ovom mestu. Tada je kroz Beogradsku bilo lakše proći čamcem, jer je izdignute delove naselja „tukla” voda iz kanala za odvodnjavanje, zakrčenog svakojakim smećem. Jedan žitelj priča kako mu je bilo poplavljeno 20 ari placa pod povrćem.
– Kad smo podizali zasade, mogao si naopako da posadiš paradajz, pa da ti nikne. Ali, tad nije bilo izlivanja. Sad, kad udari jaka kiša, nemaš povrća ni za sebe – priča ovaj meštanin, dok gleda u naslagane džakove peska, još jedno priručno sredstvo borbe žitelja protiv stihije.
Kanal je, kažu meštani, prvobitno bio širok sedam metara, a sada – samo dva. Dragiša Dimić vodi reportere „Politike” kroz svoje zasade paprike i paradajza. „Ni ono što je ostalo za dva dana neće vredeti”, kaže Dimić.
Nadležni u opštini Palilula za sada ne spominju probleme u Velikom Selu, već najavljuju da će se najpre pozabaviti još jednim hronično kriznim područjem ovog dela grada – naseljima na levoj obali Dunava.
–Glavni uzrok za poplave na tom potezu je bespravna gradnja koja je dovela u pitanje odvodnjavanje terena. Voda bi trebalo da otiče kanalima, ali građani su betonskim utvrdama potpuno blokirali njeno kretanje. Uz pomoć građevinske i komunalne inspekcije izaći ćemo na teren i ponovo uspostaviti odvodnjavanje na mestima gde je onemogućeno. Kada je reč o šteti nastaloj od poplava, manja je nego ranije – kaže Zoran Jovanović, načelnik štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda opštine Palilula.
Minulih dana, nevreme je ugrozilo i voćare na drugom kraju prestonice, u Grockoj. Uzrok nisu bile poplave, već grad koji se u petak sručio na zasade. Goran Pekarski, predsednik Skupštine opštine Grocka i komandant lokalnog štaba za elementarne nepogode, kaže da je usled kiša nivo Dunava bio u blagom porastu, ali bez većih posledica.
– Na pojedinim mestima bilo je izlivanja, kao na stadionu u Ritopeku, ali nam žitelji nisu prijavili veće štete. Nivo reke bio je desetak santimetara niži od kritičnog nivoa – objasnio je Pekarski.
D. Bukvić D. Vukotić
objavljeno: 22/06/2010
