Izvor: Blic, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliko gradilište i prestonica zabave
Kad se hronološki poređaju najznačajniji datumi i zbivanja, stiče se utisak da je Beograd u 2007. godini nastavio da se razvija tempom koji su nametnuli prvi premijer posle promene vlasti u Srbiji 2000. godine dr Zoran Đinđić i prvi neposredno izabrani gradonačelnik Nenad Bogdanović. Obojica, na žalost, više nisu među nama, ali Beograd je umeo da uspomenu na njih čuva ne samo kao nekakav protokol, već mnogo više kao ostvarenje njihovih vizija.
To ga je i u minuloj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godini pretvorilo u veliko grdailište, ali u mesto gde su sve više dolazili najpoznatije ličnosti iz sveta privrede, kulture, sporta...
Zoran Đinđić dobio bulevar (5.mart)
Čovek koji je organizovao Peti oktobar i rušenje vlasti Slobodana Miloševća, koji je Srbiju vratio u Evropu, a Beograd na mapu demokratskih prestonica sveta, prvi demokratski izabran premijer Srbije, ubijen u atentatu na vratima Vlade Srbije 12. marta 2003. godine, dr Zoran Đinđić dobio je svoj bulevar.
Nešto što se mnogima činilo kao opravdano, a za 30.000 Beograđana koji su potpisima podržali inicaijativu Demokratske stranke da Đinđić dobije bulevar i logičan izbor, nije išlo tako glatko. Mesecima je DSS, koaliocioni partener u gradskoj vlasti, zatezao donošenje ove odluke bez valjanog obrazloženja. Đinđić je konačno u martu dobio svoju tablu, na jednom od centralnih bulevara Novog Beograda (nekadašnji Bulevar Avnoja).
Završetak radova na Autokomandi (20.mart)
Ovi radovi trebalo je da budu gotovi 31. decembra 2006. godine, ali su okonačani tek 20. marta 2007. godine, sa dva i po meseca zakašnjenja. Ipak, čekanje se isplatilo. Svih 11 mostova petlje "Autokomanda", koji od svoje izgradnje nikad nisu obnavljani, sada su kompletno rekonstruisani.
Radovi su obuhvatali popravku tramvajskih šina, kontaktne mreže, kolovoza, razdelnih ostrva, trotoara, pasaža, hidroizolacije na mostovima, ležišta mosta preko autoputa, 11 mostovnih konstrukcija...
Obnova je koštala 432 miliona dinara, a plaćena je sredstvima iz budžeta Grada i kreditom Evropske investicione banke. Što se tog dela Autkomande tiče, sad smo, kažu stručnjaci, mirni narednih 30 godina.
Spektakl na Ušću (14. jul)
Najveći muzički događaj u celoj Srbiji - koncert legendarne grupe "Roling stons" na Ušću na kome je bilo više od 50.000 ljudi! Na dan održavanja koncerta "reke ljudi" slivale su se ka Ušću, a već oko 17 sati nekoliko stotina fanova bilo je u koncertnoj areni. Bilo ih je i oko nje. Neposredno pred početak koncerta, oko 21 sat, na Dunavu pored Velikog ratnog ostrva okupilo se oko 150 čamaca, jahti i brodića. Sa Kalemegdana i ulica oko Ušća, koncertu je prisustvovalo još nekoliko hiljada Beograđana. Svirka je bila odlična, nezapamćena, a prisutni su bili u transu... Svi su se složili u tome da je ovo bio spektakl kakav Srbija nije videla.
Za oko 10.000 ljudi prelazak preko Brankovog mosta posle koncerta "Stonsa" takođe će ostati nezaboravan. Svi oni "ljuljali " su se iznad Save, jer su njihovi koraci izazvali velike oscilacije mosta koji nije predviđen za tako veliki broj pešaka.
Najtopliji dan istoriji grada (24. jul)
Leto u Beogradu obeležile su nesnosne vrućine koje su trajale, u kontinuitetu, desetak dana. Rekord je zabeležen 24. jula kad je sat na Trgu Republike, oko 13.30, pokazao temperaturu od 44 stepena Celzijusa. Ovo je ujedno i najtopliji dan u Beogradu od kada se meri temperatura - od 1887. godine!
Centar grada u to vreme bio je pust. Retki prolaznici zaustavljali su se samo kod cisterne sa vodom da se osveže, a redova je bilo jedino na trafikama i kod česmi. Tog dana nije bilo gužvi u gradskom prevozu, u kafićima, na pijacama... Na "Kaleniću" trgovci su ispekli jaje na tezgi za manje od dva minuta! I učesnici Evropskkog festivala mladih, koji su u ovom periodu boravili u Beogradu, teško su se izborili sa vrućinama. Spas su tražili u fontani i bazenu u dvorištu Studentskog grada. I Hitna pomoć je tih dana imala pune ruke posla, a naročito su bili ugroženi hronični i srčani bolesnici, kao i oni koji imaju problema sa cirkulacijom. JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" radilo je punim kapacitetom, 24 sata dnevno, sa proizvodnjom od 8.500 litara u sekundi. Na Adi Ciganliji tog dana boravilo je oko 200.000 ljudi.
Početak gradnje Univerzitetskog sela (17. avgust)
U gradu "gladnom" za stanovima, gde nedostaje najmanje 100.000 "stambenih jedinica" za isto toliko porodica, ove godine počelo je da se zida jedno od budućih najvećih naselja - Univerzitetsko selo u Bloku 64.
Naselje od 1.788 stanova različitih struktura, mora da bude gotovo do maja 2009. godine, kad ga privatni investitor, "Delta invest", prema ugovoru, predaje Gradu na korišćenje tokom Letnje univerzijade.
Selo će imati 14 stambenih i dve poslovne zgrade.
U nesposrednoj blizini je novootvoreni najveći šoping mol u gradu "Delta siti", čije otvaranje (1. novembra)je takođe jedan od najznačajnijih događaja u protekloj godini. Budući stanari mogu da očekuju da će na susednom placu Grad da im izgradi školu, obdanište, dom zdravlja i dom za stare, mada ima ideja da se na mestu "Otvorenog tržnog centra" (poznatijeg kao "buvljak") izgradi nova Glavna autobuska stanica.
Nezapamćena tragedija u Zoološkim vrtu (19. avgust)
Pogibija Branka Jovanovića (22) iz Beograda koji je sa bedema Kalemegdana, sa visine od pet metara, pao u kavez tibetanskih medveda ogrličara, "podgrejala" je čarke između Grada i ovog preduzeća koje se najpre odnose na nerešen status "Vrta dobre nade" i njegovo izmeštanje na drugu lokaciju.
U svetlu ovog nemilog događaja, Gradska komunalna inspekcija utvrđuje da je u Vrtu bespravno podignuto tridesetak objekata, posle čega i Republička veterinarska inspekcija otkriva određene nepravilnosti u poslovanju. Sredinom oktobra uklonjena su tri objekta, zaposleni u blokiraju ulaz, a direktor Vuk Bojović započinje štrajk glađu koji prekida 23. oktobra, posle razgovora sa ministrom bez portfelja Draganom Đilasom. Tada je dogovoreno da se odluke o Zoo vrtu ubuduće donose uz saglasnost njegovog rukovodstva, kao i da deo životinja treba da bude preseljen na drugu lokaciju.
U međuvremenu, Vlada Srbije daje saglasnost da Grad pod svoje okrilje preuzme Zoološki vrt.
Smrt gradonačelnika Nenada Bogdanovića (27. septembar)
"Vratio osmeh i ponos Beogradu"- tim je rečima ispraćen u Aleju zaslužnih građana prvi neposredno izabrani gradonačelnik Nenad Bogdanovć. Pravi čovek na pravom mestu, tehnokrata sa dušom, doveo je prestonicu do titule Grada budućnosti jugoistočne Evrope za manje od šest godina.
Nesposredan u komunikaciji, uvek "bez dileme", vodio je Beograd preobražaju menadžerski vešto i energično. Pod njegovom rukom Novi Beograd se probudio, gradski prevoz pokrenuo, parkiranje ušlo u zone, fasade se "popravljale zajedno", deca u vrtićima jela bolje nego kod kuće...
Imao je samo 54. godine.Umro je 27. septembra, posle šestomesečne borbe sa neizlečivom bolešću.
Nastavak izgradnje Obilaznice (31. oktobar)
Nesnosne septembarske gužve u gradu i očekivane rekonstrukcije "Gazele" i "Pančevca" dovele su Beograđane u stanje paničnog straha od neminovnog saobraćajnog kolapsa. U tom kontekstu, aktivirana je priča o završetku beogradske obilaznice, koja se sa prekidima gradi punih 17 godina.
Na ovom poslu najviše se angažovao ministar bez portfelja Dragan Đilas, zadužen za raspodelu para iz Nacionalnog investicionog plana. Obišao je gradilište, potpisao kreditne aranžmane sa evropskim bankama, a iz domaćih izvora namakao sav potreban novac za isplatu zaostalih dugovanja izvođačima radova. Nesrećna obilaznica, na početku nastavka radova, odnela je ljudske živote kada se zemlja obrušila na dva radnika u tunelu Straževica.
Useljenje u gradske neprofitne stanove (7.novembar)
Poslednja 34 gradska neprofitna stana, u Ulici Olge Alkalaj na Konjarniku, posle dužeg vremena su useljeni. Stanovi su deo Projekta izgradnje 1.100 socijalno neprofitnih stanova, a konkurs je njihovu dodelu raspisan je još 2003. godine. Nadležni u Gradu kazali su da je izgradnja zgrade u ovoj ulici trajala duže jer je radove započelo Građevinsko preduzeće "Rad", koje je u međuvremenu zapalo u finansijske teškoće. Posle "Rada" posao je preuzelo preduzeće "Ratko Mitrović". Ovi stanovi su prodavani po proizvodnim cenama sa učešćem od 20 odsto, koje je plaćano tek pri preuzimanju ključeva, i rokom otplate od 20 godina, sa godišnjom kamatom od 0,5 odsto. Prodajna cena kvadrata bila je 70.000 dinara.
U okviru ovog Programa, u protekle pre dve i po godine, stanovi su useljeni u zgradama na Čukaričkoj padini, u Retenziji, u Vojvođanskoj ulici, Bloku 29 i Dr Ivana Ribara. U 2008. godini počinje izgradnja još 2.000 socijalno neprofitnih stanova u Vojvođanskoj ulici u blokovima 61 i 63 i u naselju Dr Ivan Ribar.
Uhapšen direktor JKP "Gradska čistoća" (12. novembar)
Na zaprepašćenje gradske vlasti i Beograđana, uhapšen je direktor JKP "Gradska čistića" Dragan Ignjatović (50). On je označen kao jedan od organizatora kriminalne grupe koja je u poslednjih šest godina, utajom poreza u privatizaciji, zloupotrebama, prevarama i pranjem novca protivpravno prisvojila više od 700 miliona dinara, budžet Srbije oštetila za više od 13 miliona, a poslovne partnere za 700 miliona dinara. Ova grupa, od oko tridesetak ljudi, tereti za i za pranje 1, 8 miliona evra i 160, 9 miliona dinara. Ignjatović je sa saradnicima "u biznis" krenuo početkom 2005. godine, a radili su tako što su, preko pojedinih preduzeća, prosleđivane fiktivne fakture o prodaji tehničke opreme "Gradskoj čistoći", koja nikada nije dostavljena, a posao je pokriven lažnim papirima.
Ignjatoviću je krajem 2006. godine Privredna komora Beograda dodelila plaketu sa diplomom za doprinos razvoju i unapredenju privrede. Pre nego što je seo u direktorsku fotelju radio je kao vozač kamiona za smeće, poslovođa pogona "Voždovac", glavni dispečer u centrali, šef voznog parka, glavni inženjer za reciklažu i pomoćnik direktora. Na čelo "Čistoće" postavljen je posle 5. oktobra 2000. godine.
