Izvor: Blic, 19.Jun.2016, 21:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika kuća za dečake sa ulice
Neobuzdana dečija galama i topot njihovih brzih stopala, doprineli su tome da jedna velika i prazna kuća u Žarkovu dobije dušu i postane pravi dom. To je novo boravište dečaka ispod 14 godina, koji su dobar deo svojih malenih života proveli prepušteni sami sebi i opasnom zakonu ulice.
Zavod za vaspitanje dece i omladine, i dalje poznatiji pod starim nazivom “Vasa Stajić”, dobio je početkom godine ovu kuću od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Ogromna zgrada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konačno je deci donela ono što su zaslužila - dovoljno prostora za igru, učenje, spavanje i što je najbitnije - sobe za još 15-ak dečaka koje je potrebno skloniti sa ulice.
- Kada smo prvi put ovde došli, unutra nije bilo pločica, prozora, slavina, struje i vode. Ministarstvo nam je obezbedilo sredstva i mi smo za dva i po meseca uspeli da uredimo ceo objekat – objasnio nam je Dragan Rolović, direktor Zavoda.
On je dodao da su se deca rado uključila u spremanje i unela puno ljubavi u tu priču.
- Sviđa nam se što je veliko i novo. Unutra se najviše igramo ćorave bake, a napolju fudbal. Crtali smo ove radove da ih okačimo po zidovima – pričaju nam opušteniji dečaci i pokazuju svoje rukotvorine, za koje je predviđen i poseban izložbeni prostor.
Koliko su ponosni na svoj doprinos, dočarala nam je slika koju smo zatekli po ulazu u dvorište. Jedan dečak je, po sitnoj kiši, čistio beton ispred zgrade, jer je čuo da danas dolaze gosti. Iako smo ga svi zvali da se skloni i hvalili kako je marljiv, on nije prestajao sve dok poslednja travka nije završila u kanti.
- Ojačao sam i nije mi teško da radim – rekla je ova vrednica.
Kao i sva druga deca, i taj mališan se oseća drugačije u novoj kući, po proceni direktora.
- Ovde su sigurni jer prostor ne namenjen samo za njih. Tu će živeti i igrati se, jedino će u stari Zavod i dalje ići u školu – pojasnio je on.
Klinci kažu da im ta promena nimalo ne smeta.
- Svaki dan se vozimo po gradu u kombiju i to nam se veoma sviđa – čavrljaju oni.
Po deci se vidi koliko su vremena provela u programu. Ona nova još uvek nemaju poverenja u nas, ćutljiva su i zatvorena, dok su „starija“ prava deca – pričljiva, glasna i željna pažnje.
- Dobar dan, ja sam novinar „Blica“, šta ćeš da budeš kad porasteš? – igraju se dečaci sa mojim diktafonom i uglas odgovaraju „Policajac“ „Automehavaničar“ „Nastavnik u Domu za decu“.
U novoj kući oni prave svoje koncerte, repuju, sviraju u tabure u nedostatku pravog bubnja. Devet meseci, koliko provedu ovde, posluži im da nauče sve što što je jednom detetu potrebno i oni, po rečima pedagoga, postanu sasvim druge osobe nego što su bili pre dolaska u dom.
- Ne biste verovali koliko je truda potrebno da bi se jednom detetu izmamio osmeh i da bi ono počelo da priča sa vama, da se raduje stvarima. Uvek nam teško pada kada dete ode, ali nam je najveća nagrada to što se veliki broj njih više nikada ne vrati na ulicu – iskreno odgovaraju vaspitači.
I DEČACI I DEVOJČICE
U okviru Zavoda postoji i Centar za smeštaj dece sa izrečenim vaspitnim merama, u koji dolaze dečaci i devojčice od 14 do 18 godina. Zavod je jedina ustanova u Srbiji koja radi i sa devojčicama, jer iako za njih potreba postoji, na ulici su dečaci brojniji.
DECA IZ PAKISTANA, SIRIJE...
Već sedam godina postoji i Centar za primanje strane dece koja iz Sirije, Pakistana, Avganistana i drugih zemalja idu prema Zapadu, a koja tu ostaju od tri dana do tri meseca.
.jpg)
