Izvor: Blic, 16.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika dela u „opisu posla“
Plamen je uveliko izbijao kroz prozor stana u prizemlju zgrade u Ulici Stevana Dukića 16 na Karaburmi, stepenište i domovi bili su krcati dima, a Miša Đurković i njegova trudna supruga Sanja panično su otvorili prozor, nameravajući da se skokom spasu. Tog kobnog 18. oktobra spas za Đurkoviće i dvoje dece koja su nalazila u susednom stanu stigao je na vreme i njegovo ime je Zoran Tanasijević, najhrabriji beogradski vatrogasac u 2006.
- Požar je izbio u stanu starije žene u prizemlju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Starica je gledala da spase glavu, jer su joj kuhinja i dnevni boravak za tren oka bili u plamenu. Ostavila je za sobom aparat sa kiseonikom za disanje unutra, koji je svakog časa mogao da eksplodira - seća se Zoran, vatrogasac vatrogasne spasilačke čete Zvezdara.
Broj 93 uspela je da okrene nešto oko devet sati, kad se vatra već uveliko razbuktala, a gusti dim ispunio stepenišni prostor. Za sedam minuta na lice mesta stiglo je devet vatrogasaca. Prići zgradi u slepoj Ulici Stevana Dukića, od parkiranih automobila, nije bilo moguće, te su se creva sa vodom morala vući stotinak metara.
- Gasili smo vatru, ali dim je ubrzo napunio i stanove...U jednom trenutku smo ugledali muškarca i ženu na prvom spratu koji su se spremali da iskoče kroz prozor - priča Zoran.
Zbunjeni Miša i Sanja otvorili su vrata svog stana i pokušali da pobegnu preko stepeništa, kako im nije pošlo za rukom, odlučili su se za prozor.
- Setio sam se porodice sa decom koja je u Borči stradala... Otvorili su vrata, kako je dim nadirao u stan, padali su mrtvi jedno po jedno, svi su se ugušili... Zato sam pojurio... - priča Zoran.
Do Đurkovića je stigao lestvama, vezao ih penjačkim konopcem i potom sa prozora spustio preko merdevina na sigurno tle. Da je Sanja bila trudna saznao je tek kasnije.
- U stanu pored njihovog kasnije sam pronašao dečaka i devojčicu, od petnaestak godina, vršnjake mog sina... Bili su šćućureni kraj prozora i drhtali od straha - seća se Zoran, komandir voda.
Zahvaljujući hrabrosti Zorana i njegovih kolega, u požaru nije bilo povređenih, a za iskazanu požrtvovanost Grad Beograd će danas u 12 sati u Starom dvoru na svečanoj sednici uručiti Zoranu nagradu „Svetislav Stojanović" kao najboljem vatrogascu. Nagradu će dobiti i Vatrogasna jedinica Lazarevac kao najbolja u prošloj godini.
- To je bila moja dužnost, a ne veliko delo... Ali sam prezadovoljan, jer je ova nagrada prestižna za vatrogasce, a motiviše i mlađe kolege - skromno kaže 44-godišnji Zoran.
Za ovaj poziv Zoran se odlučio 1987. godine, po nagovoru drugara vatrogasaca, a koliko se zaljubio u spašavanje ljudi govori i činjenica da svakog dana na posao u Beograd putuje iz Kovina, gde živi sa suprugom Snežanom i petnaestogodišnjim sinom Ivanom.
- Odmaram se na Dunavu, gde redovno pecam. Zabacim štap i zaboravim na sve ružno što sam video. Sinu uvek kažem „Ako ne učiš, bićeš vatrogasac" - kroz smeh kaže Zoran.
Nagrada za podvig
Nagrada grada Beograda „Svetislav Stojanović" dodeljuje se svake godine za izuzetne rezultate ostvarene u oblasti zaštite od požara, pojedincu i vatrogasnoj jedinici. Pojedinc je dobija za požrtvovanost, kolegijalnost i nesebičnost u obavljanju vatrogasne službe ili podvig koji je postigao u sprečavanju ili gašenju požara, spasavanju građana i njihove imovine, kao i otklanjanju drugih okolnosti opasnih po život i zdravlje ljudi i materijalnih dobara. Vatrogasac Svetislav Stojanović, po čijem imenu je nazvato priznanje, život je izgubio 1984. godine gaseći požar. Nastradao je u plamenu pokušavajući da spase dete iz požara.
Najteže je raditi kad su saobraćajne nesreće
Zoran Tanasijević smatra da je spašavanje nečijeg života osećaj koji se ne može ni sa čim meriti, ali, kako kaže, pamti i onu ružnu stranu.
- Intervencija na zgradi saveznog MUP, u vreme bombardovanja, je iskustvo koje ću pamtiti za ceo život... Municija koja unutra eksplodira, plamen do neba, ljudi na sve strane... Izbacio sam na vrh te zgrade bar 20 cisterni vode... - priča Zoran, koji je prošao obuku i za spasavanje sa visina, iz helikoptera, i na dubinama, kao što su bunari.
Kako kaže, sada mu najteže padaju intervencije u saobraćajnim nesrećama.
- Sečeš lim, krv je na sve strane, povređeni zapomažu, a ti moraš da se skoncentrišeš kako ih ne bi povredio.. .Vremenom se valjda navikneš, i samo ti je umu da moraš spasiti život ljudima - zaključuje Zoran.
