Izvor: Politika, 07.Maj.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veju mace sa topola

„Prolećni sneg” ovih dana testira živce Beograđana. – Ordinacije pune pacijenata koji se žale na kijavicu i nadraženost sluznice nosa

Velike probleme ovih dana sugrađanima zadaju bele „pahulje” sa topola, takozvane mace, kojih ima u velikim količinama i nerviraju ljude zbog toga što uleću u oči, usta, nos, kosu. Osim što iritira oči, ovaj „prolećni sneg” od koga grad u aprilu i maju pobeli, izaziva i dosadne kijavice, a lekari kažu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je povećan broj onih koji se žale na tegobe zbog njihovog prisustva. Medicinari objašnjavaju da „mace”, ipak, nisu opasne, da ne izazivaju klasične alergije, već kijavicu i nadraženost sluznice nosa.

Dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja „Voždovac”, kaže da su ovih dana ordinacije pune pacijenata koji se javljaju za pomoć zbog aktivnih alergijskih bolesti. Ona napominje da „mace” najviše smetaju onim ljudima koji već imaju probleme sa alergijama, a po lekarsku pomoć najčešće dolaze mlađi i deca.

– Treba se obratiti alergolozima za pomoć čim osoba oseti alergijsku reakciju, jer valja imati na umu da se te reakcije ne gube vremenom, već se javljaju u sve većem intenzitetu. Dobro su postupili svi oni koji su skloni alergijama, a koji su u toku zime primili autovakcinu, koja se posebno pravi za svakog pacijenta – objasnila je dr Zorica Dinić, vlasnica Doma zdravlja „Vizim”.

Prim. dr Olika Drobnjak-Tomašek, načelnica Odeljenja alergologije i imunologije Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”, ističe da „mace” iritantno deluju na nervne završetke u nosu i da ljudi zbog toga imaju napade kijanja.

– Sada imamo povećan broj pacijenata, jer se neki žale i na veliku glavobolju zbog upale koja zahvata sinuse i srednje uvo – naglasila je dr Drobnjak-Tomašek.

Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, objašnjava da u prestonici postoje 24 vrste biljaka, trava i korova koje utiču na pojavu alergija, a koje oni u toku cele godine prate, naročito u proleće kad je vreme oprašivanja.

– „Mace”, iako su neprijatne i iritiraju, ne ubrajamo u alergene, jer one ne sadrže polen – objašnjava Živković.

Stručnjaci objašnjavaju da je veliki broj stabala crne, bele i evroameričke topole, kao i vrbe posađen pedesetih godina prošlog veka, kada je grad trebalo što pre ozeleniti. Drvoredi ovih vrsta posađeni su pokraj obala Save i Dunava i zelenim površinama, naročito u Novom Beogradu. Nadomak Pančevačkog mosta nalazi se i plantaža topole, jer se ovo drvo koristi i u drvoprerađivačkoj industriji za proizvodnju celuloze i proizvoda poput paleta i gajbica.

– Topola je drvo koje brzo raste tako da neke njene vrste već posle dvadesetak godina ulaze u reproduktivnu fazu. Tada sa ženskih stabala počinju da lete „mace” koje vetar može da nosi i desetine kilometara, tako da osim iz prestonice i njene okoline one doleću čak i iz Sremske Mitrovice gde takođe postoji plantaža topole – kaže Ljubomir Popara, glavni inženjer sektora održavanja „Zelenila”.

Radnici ovog preduzeća počeli su devedesetih godina prošlog veka da na zelenim površinama, o kojima oni brinu, uklanjaju ženske primerke topola, ali i stabla vrbe zbog kojih u proleće sugrađani imaju neprijatnosti.

Kako raznošenje semena topola traje do juna, Beograđanima jedino ostaje da se „naoružaju” strpljenjem i sačekaju još oko mesec dana dok topole i vrbe ne završe svoj proces cvetanja.

B. Vasiljević - D. Davidov-Kesar

[objavljeno: 07/05/2008]

Nastavak na Politika...