Izvor: Politika, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Varoš na vodi"
Jedni podržavaju ideju uređenja Savskog amfiteatra, a drugi smatraju da to ni Bil Gejts ne bi isfinansirao
Sudbina Savskog amfiteatra, odnosno nedoumica šta će biti sa njim kada Železnička stanica bude izmeštena iz centra grada ponovo je vaskrsla na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije. Vizija prostora između ulica Savske i Milentija Popovića, Gazele i Brankovog mosta, isprepletenog kanalima i umetnutim veštačkim ostrvima povezanim sa obalama Save, posle sedamnaest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina nametnuta je kao tema za razmišljanje i osnova za novi arhitektonski konkurs. Osim neminovnog pitanja koliko je sve to ostvarivo, otvorena je i rasprava finansiranja izgradnje tri miliona kvadrata.
Dragoljub Manojlović Dik, arhitekta koji je svojevremeno rukovodio projektom "Varoš na vodi – karika koja nedostaje", pod pokroviteljstvom SANU, smatra da centar Beograda, koji je istorijski gledano najpre bio na mestu današnjeg Donjeg grada na Kalemegdanu, potom na Dorćolu, a danas na Terazijama, ima realnu mogućnost da se spusti na Savu.
– Gradu od dva miliona stanovnika nedostaju mnogi sadržaji. Vrednost ovog prostora od 140.000 kvadrata je u tome što može da postane "dnevna soba" grada, jer u njemu ima dovoljno prostora za javne namene, trgove, parkove, šetališta ugostiteljstvo, ekskluzivne stanove, poslovni prostor, što smo i predvideli projektom. Ali, neko kod Starog sajmišta pokušava da zida, iako je to strogo zabranjeno. Nepažnjom ovaj prostor može da nestane za pet minuta – objasnio je Manojlović.
Posle njegovog iscrpnog objašnjenja koncepta grada na vodi, usledile su kritike da naziv "Varoš na vodi" ne odgovara vremenu u kome živimo. Arhitekte su ukazale da Savski amfiteatar iziskuje međunarodni konkurs.
Ljiljana Beloš, arhitekta Urbanističkog zavoda, bila je drugačijeg mišljenja. Ona smatra da je ovakav projekat za divljenje, te mu savremenost ne nedostaje, ali je postavila pitanje na koji način bi bio realizovan.
Prema rečima Tomislava Đorđevića, predsednika opštine Savski venac, jedna od mogućnosti je koncesija na dvadesetak godina.
Boško Čolak, koji se takođe javio za reč, projekat je svrstao u domen naučne fantastike.
– Samo Bil Gejts može da finansira ovakvu zamisao. I kada bi postojao investitor, preduslov je da bude izmeštena Železnička stanica, o čemu se dugo govori, ali to nikako da se dogodi. Ključna je izgradnja jednog ili dva mosta koji bi povezali Novi Beograd sa desnom obalom Save. Ukoliko bismo to ostvarili, ne bi nam bio potreban unutrašnji magistralni poluprsten – kritički je prokomentarisao goruće gradske probleme.
Da li je opština Savski venac sposobna da sačuva ovu dragocenu gradsku lokaciju od malih investitora? – pitao je pravnik Aleksandar Pećić, nadovezujući se na tvrdnje da pojedini investitori pokušavaju da "otkinu" delove Savskog amfiteatra.
– Upravo zbog toga i organizujemo tribinu, jer jedino javnost i glas struke mogu da ga sačuvaju. Ukoliko bude prepušten investitorskom urbanizmu, pored Save će nastati mahala. Nijedan grad u Evropi trenutno nema ovakav potencijal, koji pretenduje da postane epicentar. Zato moramo da pokažemo onima koji nam godinama govore da od Savskog amfiteatra nema ništa, da on zaista može da se uredi. Onog trenutka kada počne iseljavanje Železničke stanice moramo da imamo završene projekte. Predstavljeni koncept je samo tema za razmišljanje – objasnio je Đorđević.
"Varoš na vodi" je podstakla skrajnutu priču rečnog gradskog prevoza. Željko Majer, kapetan rečne plovidbe, smatra da bi ionako zagušene ulice i prilazni putevi bili rasterećeni uvođenjem plovila koja bi, recimo, prevozila putnike iz Umke, Bariča, pa čak i Novog Sada.
– Prosečno 250 hiljada ljudi svakog dana dođe u centar prigradskim autobusima. Za isto vreme oni bi stigli vodenim putem, plovilom koje prima 50 putnika i kreće se 60 kilometara na čas. Grad bi jedino trebalo da izgradi baze, odnosno stanice na obalama – obrazložio je rezultate svoga istraživanja.
Osim brojnih arhitekata, običnih građana zainteresovanih za ovu tematiku, na javnoj tribini je bio i Filipe Kolumbo, prvi sekretar ambasade Italije u Beogradu. Iako je najavljen kao učesnik diskusije, za govornicu nije izlazio.
M. Avakumović
[objavljeno: 02.06.2007.]
