Izvor: Press, 11.Okt.2010, 05:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VII/2 zadalo lekciju
Novac sakupljen za ekskurziju učenici dali bivšem učitelju za lečenje bolesnog unuka! Ovaj gest, kojim su đaci podučili i mnoge starije, podstakao i brojne građane da se uključe, čime je brzo sakupljeno potrebnih 2.500 evra
Učenici sedmog razreda Osnovne škole „Braća Jerković" u Železniku odrekli su se ekskurzije i novac namenjen za putovanje poklonili bivšem učitelju Zoranu Kostiću za lečenje njegovog bolesnog unuka! U humanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << akciji, kojom su najvažnijom životnom lekcijom podučili i mnoge starije, ovi đaci su uplatili 100.000 dinara za operaciju devetogodišnjeg Nemanje. To je podstaklo i druge humane ljude pa je brzo sakupljeno potrebnih 2.500 evra.
U kolektivu škole, koji je takođe novčano pomogao ovu akciju, kažu da su za problem skromnog učitelja saznali sasvim slučajno, jer on nikada o tome nije pričao. Svi su odmah odlučili da pomognu Nemanji u borbi protiv teškog oblika cerebralne paralize.
Učitelj o kom se priča
Đaci ove škole dočekali su ekipu Pressa pitanjem: „Vi verovatno tražite najboljeg učitelja na svetu, Zorana Kostića?" Po skromnosti čuvenog učitelja, kome je ostalo još dve godine da na put izvede poslednju generaciju i ode u penziju, zatekli smo za katedrom kako objašnjava lekcije mališanima.
- U ovoj školi sam ceo radni vek, već 37 godina. Nikada nisam đacima pričao o svojim problemima. Učio sam ih koliko su dva i dva, ali i da škola nije samo znati taj rezultat. Moja porodica su đaci, i kolege, i roditelji, i meštani Železnika. Ponosan sam na njih! - priča učitelj Kostić.
Njegovi bivši đaci, sada učenici VII/2, kažu da im ekskurzija ništa ne znači ako je njihov učitelj nesrećan.
- Učio nas je da budemo dobri ljudi. Zbog njegovog osmeha i ljubavi sve ćemo učiniti, jer nam je upravo on pokazao da se i malim gestovima mogu činiti velike stvari! Nemanju nismo upoznali, ali verujemo da mu je srce veliko kao njegovom dedi - ispričala nam je Natalija Vukajlović, učenica VII/2.
Direktor OŠ „Braće Jerković" Branislava Mandić kaže da su đaci čuli zbog čega im je učitelj neraspoložen i odmah su se dogovorili da skupe novac kako bi mu pomogli.
- Nemanji je za operaciju neophodno oko 250.000 dinara. Čim sam čula za njihovu ideju, odmah sam sazvala nastavničko veće, a zatim je održan i savet roditelja kako bi počeli da sprovodimo ovu akciju. Roditelji su nas odmah podržali. Međutim, ovde je najbitnije što je taj osećaj humanosti potekao od dece. To je nešto najlepše, a mi stariji treba da učimo od njih - poručuje Mandićeva.
Milica Žujović, razredni starešina ovih sedmaka, kaže da je bila iznenađena kada su joj izložili svoju ideju.
- Ponosna sam na njih. Sada ih gledamo drugim očima, kao na odrasle ljude - rekla je Žujovićeva.
Kada izađe iz škole, iz uloge učitelja, Zoran Kostić odlazi u svoj dom u naselju Sremčica, gde preuzima ulogu brižnog dede Nemanje Kostića.
Samo jednom rekao „mama"
Majka dečaka, učiteljeva ćerka Ines, objašnjava da Nemanja od rođenja boluje od teškog oblika cerebralne paralize i epilepsije.
- Pre četiri dana proslavio je deveti rođendan. Dok sam sekla tortu, grlo me je stezalo jer još nisam uspela da skupim novac za operaciju. Prvi put je operisan 2006. godine i tada su ruski lekari preporučili da Nemanja ponavlja ovaj operativni zahvat jednom godišnje. Ne može trajno da bude izlečen, ali nakon operacije zdravstveno stanje mu je za 60 odsto bolje - priča Ines.
Međutim, za operaciju koju izvode ruski stručnjaci u jednoj privatnoj klinici u Ćupriji Kostići nisu imali para.
- Nakon operacije koja traje pola sata, Nemanja godinu dana bude opušteniji, mirniji, veseliji, traži da hoda, pravi korake ... Operacija košta 258.000 dinara. Uz to plaćamo i prevoz, i smeštaj u hotelu u Paraćinu. Troškovi su veliki, a ja sam nezaposlena. Iako mi je samo jednom u životu rekao mama, toplina kojom me gleda govori više od reči - s tugom priča Ines.
Međutim, nakon što je u banci videla da je prikupljeni iznos ravan ceni operacije, srce, kako kaže, „hoće da joj iskoči od sreće".
- Mama je srećna, jer će bata da ide kod doktora i biće mu bolje - objasnila nam je Nemanjina četiri godine mlađa sestra Minja.
