Izvor: Politika, 06.Jul.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbudljiva istorija
Kada stižu u Beograd u organizovanim turama, stranci, na žalost, ponekad samo protrčavaju kroz ustanove kulture, dok individualni posetioci teško sami pronalaze put do starih građevina koje su mahom skrajnute sa glavnih pešačkih štrafti, zapale u senku šljaštećih lokala.
Najmasovniji posetioci muzeja i značajnih istorijskih zdanja i dalje su školarci i akademci. U vreme raspusta, broj gostiju primetno opada, mada klince nije lako privoleti da odu u muzej ili obiđu spomenik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni kada im to može pomoći da zarade bolju ocenu.
– Poznajem profesora koji je shvatio da je jedini način da natera đake da posete neku ustanovu kulture da im zatraži da donesu ulaznicu i brošuru ako žele da dobiju bolju ocenu – kaže Pavao Poša iz Konaka kneginje Ljubice, potpuno praznog u petak po podne.
– Ako i krenu ka nama, verovatno da nas učenici teško pronalaze jer u gradu nema dovoljno putokaza koji bi označili pravac ka Konaku. Još manje su onda šanse da se snađu stranci koji ne poznaju ni jezik i morali bi da se raspituju, pod uslovom da nas uopšte traže. Često se pred kapijom Konaka zaustave autobusi puni gostiju iz inostranstva, čujemo vodiča kako preko razglasa navodi podatke o Konaku, vidimo turiste kako potežu fotoaparate i onda, umesto da ljudi siđu iz vozila i uđu u zdanje, vozač pokrene motor i odveze autobus dalje – objašnjava Poša.
Konak, ipak, ima više sreće od Vukovog i Dositejevog muzeja, u koji nijedna turistička organizacija ne vodi klijente. Jedine strane posetioce dovode prijatelji iz Beograda, dok su većina gostiju Muzeja, opet, učenici svih uzrasta i mladi naučnici. Mnogo popularnija među turistima je Saborna crkva, preko puta Konaka. Jedna grupa je prekjuče morala da ostavi dva člana u porti jer su po vrelom danu bili obučeni u bermude, neprikladnu odeću za ulazak u svetilište. Neznatno razočaranje im nije pokvarilo uživanje u srpskoj prestonici.
– Vrlo nam je prijatno ovde, posebno su nam se dopale devojke. Spomenici su fascinantni koliko i noćni život. Ceo dan obilazimo istorijske ostatke dok noći provodimo u kafićima i klubovima. Dosad smo videli Tvrđavu i Hram – rekao je Džef Setnes iz Sjedinjenih Američkih Država.
Sudeći po reakcijama Setnesa i njegovih drugova, Srbi možda ipak ne precenjuju svoju istoriju koliko to ponekad sebi prebacuju.
– Vole da slušaju priče iz naše prošlosti i ne mogu da poveruju da smo preživeli posle svega što nam se dešavalo. Srpska istorija ne samo da im nije dosadna nego se pribojavaju da je bila preterano uzbudljiva za nas – kazao je Ljubiša Đorđev, turistički vodič.
V. Vukasović
[objavljeno: 06.07.2008]
