Izvor: Politika, 24.Feb.2010, 02:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozni drvored za Bulevar
Iako se još ne zna koliko će i kojih stabala biti posađeno u Bulevaru kralja Aleksandra, spekuliše se da bi cena mogla da bude oko 400.000 evra, bez prevoza i ostalih troškova
Za obnovu drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra biće nabavljene sadnice određene visine i kvaliteta, i to u inostranstvu, jer u Srbiji ne postoji rasadnik koji bi mogao da zadovolji potrebe najduže ulice u prestonici.
Cena stabla, u zavisnosti od prečnika i vrste drveta, kreće se od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 900 do 1.500 evra. Prema nekim računicama, ukoliko bude kupljeno oko 450 stabala prečnika 16 centimetara, a pod pretpostavkom da cena po sadnici sa 900 bude spuštena na 750 evra, drvored bi koštao 337.500 evra naravno, bez prevoza i ostalih neminovnih troškova. Moguć je i niz drugih kalkulacija, koje podrazumevaju kupovinu sadnica većeg prečnika, koje su skuplje, ali bi ih bilo potrebno manje, što bi uticalo na konačni rashod.
Radovan Draškić, direktor „Zelenila Beograd”, ističe da je gradonačelnik obećao da će u komisiju koja će obaviti izbor vrste i veličine sadnice uključiti predstavnike Odbora za životnu sredinu ili predstavnike građana. Oni će aktivno učestvovati u izboru, a javnost će biti obaveštena o svim odlukama.
– Cena će, takođe, zavisiti od vrste drveta koje se sadi, a smatramo da će tenderskim nadmetanjem ona biti oborena, budući da je reč o većem broju stabala, tako da ne može da važi cena kao za pojedinačne sadnice. Podrazumeva se da će tender biti javan tako da će svi moći da učestvuju pod uslovom da ponude sadnice visine i kvaliteta, kako to već bude dogovoreno – ističe Draškić.
Prema prvim planovima, u Bulevaru je trebalo da bude posađeno 591 drvo. Ukoliko nabavljena stabla budu veća, biće nužan i veći razmak između njih, što znači da će biti potreban i manji broj sadnica, kažu stručnjaci.
Drvored u Bulevaru biće jedinstven u našoj zemlji, jer je plan da budu posađena takozvana školovana stabla.
– Gajenje takvih sadnica za naše prilike nije isplativo. U ekonomski razvijenim zemljama mogu da plasiraju veća stabla i ostvare profit. Rasadnici u kojima se gaje školovana stabla za drvored postoje u Mađarskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i u drugim razvijenim evropskim državama, a trgovina sadnicama obavlja se i preko berze. Najjači berzanski centar nalazi se u Holandiji – kaže Uroš Brzaković, potpredsednik Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije.
Sadnice namenjene za drvorede gaje se, kako on kaže, godinama.
– Stabla se, zavisno od vrste, presađuju svake ili svake druge godine. Prilikom presađivanja koren se redukuje, a krošnja orezuje. Bitno je da se na korenu stvori što više žilica kako bi se drvo bolje primilo. Stabla se neposredno pre sadnje baliraju u posebne vreće, ili, ako su veća, stavlja im se drvena oplata oko korena, kako bi bila spremna za transport i rast u drvoredima – objašnjava Brzaković.
Kod nas je i do sada postojao mehanizam sadnje velikih stabala, ali uglavnom pojedinačnih.
– Poznat je slučaj, još iz Brozovog vremena, kada je određeni broj stabala iz slovenačkih šuma presađen u predsedničku rezidenciju na Ohridskom jezeru. Neka od stabala koja su se na taj način prenosila imala su čak i po nekoliko kubika zemlje oko korena. Posao su obavljale ogromne specijalizovane mašine – kaže Brzaković.
Primer velike sadnje drvoreda imali smo u našem susedstvu, u Grčkoj, za vreme Olimpijskih igara.
– Tada su iz Francuske i Italije u Atinu dovezene specijalne sadnice čempresa. Kažu da je obnova zelenila za tu Olimpijadu koštala oko 80 miliona evra – dodaje Brzaković.
--------------------------------------------------------------------
Elaborati na Internetu
Na sajtu www.zelenilo.rs svim zainteresovanim posetiocima dostupna su dva elaborata o stanju drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra. Reč je o elaboratima iz 2006. i 2008. godine, postavljenim na internet prezentaciji JKP „Zelenilo Beograd” po nalogu gradonačelnika Dragana Đilasa.
B. Vasiljević
[objavljeno: 24/02/2010]
.jpg)
