Izvor: Blic, 04.Feb.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvek ima prostora za velike ideje
Kako bi neko smeo i da pomisli da uz bedeme Vidin kapije, na dnu Kalemegdana, izgradi novu zgradu Arhitektonskog fakulteta od čelika? Ili da na Savskom trgu, koji je ionako mali i bez potencije, podigne ogromno stakleno zdanje na 14 spratova? Ili da na malom močvarnom ratnom ostrvu, ispod vode i nad zemljom, sazida futurističku zgradu novog Prirodnjačkog muzeja? Ali, baš to su desetkom ocenjeni projektantski radovi naših prvih "mastera" (peta godina) Arhitektonskog fakulteta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
U klasi profesora Miodraga Mirkovića i Branislava Stojanovića, "master projekat" na poslednjoj godini studija Arhitektonskog fakulteta za studente nije bio ni malo jednostavan. Podeljeni su u tri grupe i svaka je dobila zadatak da projektuje u zadatom, veoma komplikovanom, javnom prostoru.
- Radove koje smo dobili su toliko napredni da zaslužuju izložbu. Njihove ideje su veoma sveže i prilično oslonjene na svetske tokove. One su toliko daleko od onoga što, na žalost, preovlađuje u gradu, a to je investitorski urbanizam, logika da se gradi što brže i što jeftinije - objašnjava Miloš Nenadović, asistent profesora Mirkovića.
Malo ratno ostrvo
Malo ratno ostrvo, smešteno između uređenog šetališta sa jedne i Velikog ratnog ostrva sa druge strane, predstavlja danas "poveći sprud sa gomilom rastinja". Tu su studenti morali da izgrade novi Prirodnjački muzej, koji bi se prirodno "naslanjao" na bogat, a divlji rezervat Velikog ratnog ostrva.
Radovi studenata kretali su se u dijapazonu od klasičnih do avangardnih.
- Moja ideja je da najpre "iskopam" Malo ratno ostvo, da jedan deo Muzeja, akvarijum, bude ipod površine vode, a da nadzemni deo stoji na stubovima. To je jedan futuristički objekat nastao pod uticajem oblika same prirode ostrava u kombinaciji sa visokom tehnologijom - objašnjava Branislav Spasojević, autor jednog od 17 urađenih projekata na ovu temu.
Savski trg
Savski trg kod Železničke stanice retko ko doživljava kao trg, jer je "ugušen" teškim saobraćajem. U budućnosti, međutim, kad se sa tog prostora isele Železnička i Autobuska stanica, a naročito pruga u blizini reke, on će postati kapija Savskog amfiteatra.
- Zadatak za studente je bio da trgu, koji je sad bez potencije trga, daju tu dimenziju kapije Savskog amfiteatra, naprave od njega mesto koje će da živi novim životom - objašnjava Nenadović.
Jedan od provokativnijih radova uradio je Ivan Simić. On je na Savski trg "posatavio" zgradu od 14 spratova, "buduće sedište firme 'Aple' za jugoistočnu Evropu", uz kombinaciju sa objektom koji liči na ribu, a predstavlja deo istog objekta, tunel kojim prolazi saobraćaj.
- Namera mi je bila da ispriovociram Beograd, da vidim koliko je on spreman da prihvati ovakve ideje - kaže Simić i dodaje da je njegov objekat moguće realizovati, ali da će se to desiti verovatno u nekoj daljoj budućnosti.
- Ta budućnost ne bi mogla da počne bez provokativnih ideja. One su njen prvi korak - kaže Simić.
Vidin kapija
Kad su studenti završne godine master studija dobili od profesora Stojanovića i njegovog asistenta Nebojše Fotirića zadatak da sazidaju novu zgradu Arhitektonskog fakulteta na prostoru sadašnjeg parkinga ispod Kalemegdana, pokazali su u početku izvesnu dozu straha.
- Smatrali su da, kad je nešto pod tolikom zaštitom države, ne bi smeli ništa da pipnu. Međutim, upravo u tome i jeste zadatak. Moraju da naprave spoj modernog i starog, jer samo u tom spoju rađa se novi kvalitet i lepota - objašnjava profesor Stojanović.
Tako je, uz samu Vidin kapiju, nastao rad Dragane Đurić, zgrada fakulteta, sva u čeliku i staklu.
- Uverena sam da je na ovaj način ambijent tog dela Kalemegdana unapređen i da je prostor, postavljanjem zgrade Arhitektonskog fakulteta uz bedeme Kalemegdana, postao mnogo življi i aktivniji - kaže Dragana Đurić.
Izložba do 9. februara
Izložba tridesetak radova studenata završne pete godine studija Arhitektonskog fakulteta iz predmeta "master projekat" biće otvorena večeras u galeriji "O3one" na Andrićevom vencu. Izložba će trajati od 4. do 9. februara, a otvoriće je gradski arhitekta Đorđe Bobić.
