Izvor: Blic, 24.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usmerio Srbiju ka Evropi
Rodnoj kući prvog srpskog novinara Dimitrija Davidovića u Glavnoj ulici u Zemunu, po čijem se najznačajnijem delu, „Sretenjskom ustavu", u Srbiji slavi Dan državnosti, preti opasnost od urušavanja.
- Više od deset godina ne mogu da prefarbaju ostatak maltera oko spomen ploče, što jako ružno izgleda. A mogli bi i da je postave na neko vidljivije mesto i ne toliko visoko - kaže nam Paja Karamatijević, jedan od novinara veterana koji su se juče, povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 170. godišnjice smrti Dimitrija Davidovića, okupili ispred njegove rodne kuće.
Iako je Skupština grada 2003. godine usvojila predlog da se sačuva autentični izgled ove zgrade, umesto trajne zaštite, zgrada i dalje propada, a ruže je i bezbrojne reklame. Sa strane ulice, koja nosi ime „oca srpske štampe", fasada zgrade je dosta oronula dok je sa druge strane - „Keopsova" palačinkarnica.
- Zavod za zaštitu spomenika bi trebalo da skloni ogromnu svetleću reklamu, jer predstavlja neprimerenu promenu na fasadi zgrade, koja je deo nacionalne baštine - priča Branko Najhold, pisac istorije Zemuna, dok sa okupljenim novinarima ulazi u dvorišni deo.
A tamo - oronula terasa, na koju su retko ko usudio popeti trošnim stepenicama.
- Pre 20 godina upućen je prvi zahtev za restauraciju kuće, koja je pod zaštitom države. Zgrada je samo okrečena nekoliko puta - kaže Ljiljana Zorkić, potpredsednica Aktiva novinara veterana, na putu ka Davidovićevoj bisti na Keju na kojoj je položen venac.
Ništa od Muzeja štampe
Postojao je predlog da se Davidovićeva kuća pretvori u Muzej srpske štampe od čega, za sada, nema ništa. Najnovija inicijativa za zaštitu kuće poslata je ministru kulture, v. d. gradonačelniku i predsednici zemunske opštine.
Mnogi žele evropsku Srbiju, a niko ne čuva zaostavštinu čoveka, koji ju je prvi poveo tamo - kaže novinar Dragan Stojković, koji je jedan od izdavača zbornika radova posvećenih stvaralaštvu Dimitrija Davidovića.
Ko je bio Dimitrije Davidović?
Dimitrije Davidović je rođen u Zemunu 12. oktobra 1789. godine (po starom kalendaru) i odrastao u intelektualnoj sredini. Smatrajući da su Srbiji neophodne knjige i novine, izučio je tipografiju i otvorio štampariju. Godine 1813. izlazi prvi broj „Novina Serbskih" u Beču, a 5. januara 1834. u Kragujevcu. Učestvovao je u pisanju Hatišerifa, a Sretenjski ustav iz 1835. godine napisao je posle čuvene Miletine bune. Proteran je u Smederevo, gde je i umro u bedi 1838. godine, zaboravljen od svih. Spomenik, rad čuvenog vajara Dolinara, podignut je tek 1934. u Smederevu, a bista na sadašnjem mestu na zemunskom keju postavljena je 1989. godine.
