Izvor: Politika, 17.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upravnik groblja „priveo” huligana
Saznavši da nepoznati muškarac štanglom razbija nadgrobne spomenike, Goran Jordanovski, upravnik Bežanijskog groblja, golim rukama razoružao napadača. – Za sedam godina već se hvatao u koštac sa džeparošima, narkomanima i kradljivcima, a spasao je i jedan život
„Pomozite, molim Vas, neki manijak vitla štanglom i razbija spomenike!”, uzviknula je minule nedelje oko podneva preplašena gospođa Goranu Jordanovskom, upravniku Batajničkog groblja. Jordanovski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je istrčao iz kancelarije i, posle kraće borbe, onesposobio podivljalog huligana. Potom ga je zaključao u svoju kancelariju i pozvao policiju.
– Dok sam stigao, već je razbio dva spomenika i nasrnuo na žene koje su se zatekle na groblju. Zaskočio sam ga s leđa jer nisam znao da li krije još neko oružje po džepovima, i zavrnuo mu ruku. Pokušao je da pruži otpor, ali, uzalud, nije mu pomoglo – priča Jordanovski dok, s neskrivenim uzbuđenjem, pokazuje metalnu štanglu koju je oteo skrnavitelju.
Ističući da je huligan imao oko 50 godina i da je očigledno bio „pod gasom”, ovaj četrdesetšestogodišnji Batajničanin prepričava kako ga je „priveo”.
– Rekao sam mu da bude miran i da ne mrda, jer će u suprotnom biti problema, a potom sam ga zaključao. Čuvari reda došli su brzo, a napadač je u međuvremenu lupao na vrata i urlao – kaže Jordanovski.
Štangla koju je sačuvao za „uspomenu”, samo je jedan „eksponat” iz male zbirke hladnog oružja koje je Goran oduzimao od napadača sa kojima se hvatao u koštac. Budući da Batajničko groblje nema čuvare, on i njegove kolege iz uprave danonoćno dežuraju i obilaze grobljanske parcele površine devet hektara. Za sedam godina, koliko je upravnik, incidenti su bili česti, posebno noću. Nož „leptir”, drveni buzdovan ili sekira deo su arsenala koje je Jordanovski, goloruk, plenio u obračunima sa beskrupuloznim kradljivcima, narkomanima, pijancima i huliganima.
– Moje kolege i ja dosad smo sprečili bar 20 pokušaja krađa i skrnavljenja spomenika. Bilo je tu svega – od džeparenja starih ljudi, preko krađe cveća pred Zadušnice, do drogiranja – kaže Jordanovski, ističući kroz smeh kako mu u takvim situacijama dobro dođe to što je u mladosti trenirao kik-boks.
Goran posebno pamti kada je 2005. godine spasao život mladiću koga je u nesvesnom stanju sa prerezanim venama zatekao da leži na jednom grobu.
– Šetajući grobljem video sam nepomičnog momka kome je obilno krvarila leva ruka. Brže-bolje pozvao sam Hitnu pomoć koja ga je prevezla u bolnicu. Uspeli su da ga vrate u život – govori Jordanovski, pokazujući sliku nemilog događaja sa srećnim završetkom.
Ne krijući da mu je katkad neprijatno dok, okružen samoćom i tišinom, „patrolira” između grobova, Jordanovski ističe da njegovu „misiju” zdušno podržava policija, sa kojom uprava groblja „odlično sarađuje”.
– Posvećenost nas koji upravljamo ovim grobljem primer je kako se efikasno i na sopstvenu inicijativu može uvesti red. Smatram, ipak, da nadležni treba da se pozabave problemom huligana koji izvode svakojake nepristojne radnje na grobljima – zaključuje Jordanovski.
D. Bukvić
[objavljeno: 17/03/2009]
