Izvor: Politika, 03.Jan.2010, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost je i „šaranje” po zidu
Prvi grafiti osvanuli na zidovima Novog Beograda pre nepune dve decenije. – Lortek, najeminentniji umetnik iz ove oblasti, oslikao amfiteatar kod Muzičke akademije, deo pokraj Obeliska nadomak Brankovog mosta, površine na 25. maju, kod Prokopa...
Umetnost ili obično šaranje po zidu, urbana kultura ili čist vandalizam? Lortek, jedan od naših najeminentnijih „grafiti umetnika”, pisanje po zidovima ne smatra elitističkom, već savremenom i masovnom umetnošću. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ako majstor za grafite ostavi za sobom trag na prednjem staklu nekog automobila, kaže dvadesetdevetogodišnji umetnik iz Beograda, onda njegovo delo sigurno može da se opiše kao vandalski čin. Oslikavanje zidova i fasada nije dozvoljeno u prestonici, dok su recimo gradske vlasti Helsinkija prošle godine odustale od uzaludne borbe protiv grafita i crtanje po zidovima proglasile delom urbane kulture.
– Važni su način i mesto na kojem se poruke ostavljaju – ističe Lortek, čijih je desetak radova uz sedam prestoničkih printova grafita nedavno krasilo zidove galerije Fakulteta za medije i komunikacije. Crtanjem grafita, duh i život ulice pokušava da približi publici još od 1998. godine. Od opreme su mu potrebni jedino raznobojni sprejevi i ideje, uz površinu na kojoj će ispisivati poruke.
– Beogradska grafiti scena je u poslednjih desetak godina imala svoje uspone i padove. U našoj zemlji ne postoji krovna organizacija za ovakve umetnike, kao u ostatku sveta. Srbija, nažalost, nije na toj mapi. Tri scene – američka, evropska i australijska – najpriznatije su u svetu grafita – kaže Lortek, čija dela predstavljaju slova nacrtana sprejem i stilizovane potpise.
Beograd je ispisan svakojakim grafitima koji su se, podseća plodni autor, prvi put pojavili početkom devedesetih godina prošlog veka u Novom Beogradu. „Marsovci, dajte nafte”, „Užas bića”, „Zagrizi smog” i „Čovek sat” neke su od najpoznatijih poruka koje je svojevremeno za sobom ostavljao MNG, autor brojnih gradskih grafita. Krasili su zidove kod Mostarske petlje, na Autokomandi, u donjem delu Obilićevog venca, u staroj cementari na Dorćolu... Do pre osam godina ova umetnost bila je izrazito popularna jer su sprejevi, glavna alatka grafiti majstora patentirana inače u Americi, u to vreme bili veoma jevtini.
– Čovekova potreba da za sobom ostavi trag stara je koliko i ljudski rod. Prvi ovakvi zapisi krasili su zidove pećina. Tadašnji majstori su u ustima mešali pigmente sa vodom i tako prskali zidove, što govori da je sprej kao sprava stariji od četkice. Rodonačelnik savremenog grafita je Korn Bred – objašnjava Lortek.
Ime ovog autora je u suštini anagram imena čuvenog francuskog slikara Tuluza Lotreka. Pseudonim pod kojim stvara sastavljen je iz dva dela: „lor” što označava mudrost i nepisani zakon i „tek” što predstavlja tehnologiju. Njegova želja je da u ovdašnje sivilo života unese boje. Neki njegovi radovi opstaju već deset godina, a izbor lokacije na kojoj će ispisivati svoju poruku bitan je deo umetnosti kojim se bavi. Lortekovi grafiti nalaze se u parku kod amfiteatra pored Muzičke akademije, pokraj Obeliska nadomak Brankovog mosta, na „25. maju”, kod Prokopa, ali i u Visbadenu, Beču, Sheveningenu, Mostaru, Srebrenici, Tuzli... Kad krene da „piše” po zidu potrebno mu je tri sata da završi grafit, a najduži rad oslikavao je dva dana u Tuzli.
Lortek je više puta bio učesnik na jednom od najbitnijih grafiti događaja „Meeting of Styles” 2006. u Hrvatskoj i ove godine u Nemačkoj. Stalni je učesnik „Balkan ekspres grafiti” festivala koji se svake godine održava u Sarajevu. U martu je učestvovao u realizaciji murala za Muzej savremene umetnosti u Zagrebu. Član je holandske umetničke organizacije „Hope Box”. Bio je više puta učesnik na „Belefu” i „Danima Beograda” i svojim delima doprineo razvoju umetnosti prestonice.
M. Brakočević
[objavljeno: 04/01/2010]
