Izvor: Politika, 26.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnički paviljon bez krova i prozora
Takozvana Španska kuća u Ulici braće Krsmanović biće u centru projekta „Urbani inkubator: Beograd”, ali je pitanje da li će to od urušavanja spasti zdanje koje je pre dva meseca napustio poslednji zainteresovani investitor
Stakleni umetnički paviljon koji bi trebalo da bude postavljen sledeće godine u takozvanoj Španskoj kući u Ulici braće Krsmanović 2 mogao bi da bude slamka spasa za ovu ruiniranu građevinu bez krova i prozora. Zdanje će biti u središtu projekta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gete instituta „Urbani inkubator: Beograd”,čija je svrha da skrene pažnju na zapostavljeni deo Savamale i da barem privremeno zaustavi propadanje zgrada koje su tu izgrađene pre dva veka.
Čak i da misija „Urbanog inkubatora” uspe, pitanje je kada će zgrada koja u poslednjih pedesetak godina promenila pet zakupaca biti rekonstruisana i hoće li se budući građevinski radovi prekidati zbog nedostatka novca, kao što se poslednji put dogodilo pre dva meseca. Tada je „Poslovni prostor” opštine Savski venac koji gazduje ovim objektom od 1964. godine otkazao saradnju zakupcu „TC hoteli doo”, investitoru,koji je staro zdanje trebalo da pretvori u hotel.
– „TC hoteli doo” zaštitio je podrum od podzemnih voda i ojačao zidove.Obim radova se neprestano povećavao zbog lošeg stanja u kome je objekat bio. Zakupac je ostao bez sredstava i bio prinuđen da obustavi posao. Korišćenje tog poslovnog prostora otkazano mu je 20. septembra ove godine – objašnjava Dušan Dinčić, predsednik opštine Savski venac.
I pre nego što je investitor „TC hoteli doo” odustao, zgrada je nekoliko godina zjapila bez krova. Zato arhitekte konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji su pre tri godine dali uslove za adaptaciju objekta i saglasnosti na glavni projekat ne isključuju ni najgori epilog – a to je urušavanje.
– Spoljašnjost mora da ostane autentična jer se kuća nalazi u okviru prostorne celine Stari Beograd. Investitor nam se nije obratio da sa našom kućom potpiše ugovor o konzervatorskom nadzoru, a bio je u obavezi u skladu sa rešenjem o saglasnostima koje smo dali i zakonom o kulturnim dobrima. Ostali smo uskraćeni i za informaciju zbog čega su radovi stali – kaže Aleksandra Šević iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Prvi čovek Savskog venca pak smatra da nemaopasnosti od daljeg obrušavanja i kaže da će u okviru projekta Gete instituta objekat biti obezbeđen i konzerviran.
– Ako naša građevinska inspekcija proceni da zgrada nije bezbedna da se u njoj boravi, zabraniće njenu upotrebu u bilo koje svrhe – ističe Dinčić.
--------------------------------------------------------------------------
Stari vlasnici potražuju zgradu
Španska kuća je,kao što je potvrdio Dušan Dinčić, predsednik Savskog venca, nacionalizovana 1960. godine, a naslednici starih vlasnika prijavili su imovinu Agenciji za restituciju.
– Kada bude završena restitucija objekat će biti vraćen starim vlasnicima. Ukoliko ne dođe do denacionalizacije, opština će u saradnji sa gradom odlučiti na koji način će dovršiti rekonstrukciju objekta – navodi Dinčić.
-------------------------------
Zdanje od 132 leta
Objekat je podignut oko 1880. godine kao ugaona palata sa podrumom, prizemljem i spratom, oblikovana u duhu akademske arhitekture 19. veka. U vreme zidanja bio je jedan od najreprezentativnijih objekata u ovom delu Savske padine. Zgrada je korišćena za potrebe Pristaništa. Prema podacima Dokumentacionog centra gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, posle Prvog svetskog rata u objektu je bio smešten i Muzej rečnog brodarstva.
Nameru da objektu vrati muzejsku namenu imalo je „Jugoslovensko rečno brodarstvo” koje je kancelarije u Braće Krsmanović zakupljivalo desetak godina – sve do 2003. To im nije pošlo za rukom, a Muzej rečnog brodarstva utemeljili su u svojoj poslovnoj zgradi u Ulici kneza Miloša.
--------------------------------
Nagradno pitanje
Iako se zdanje u Ulici braće Krsmanović 2 uobičajeno naziva Španska kuća, ne zna se pouzdano kada je i zbog čega to ime dobilo. Odgovor na pitanje ko je „kumovao” zgradi ne znaju ni u opštini Savski venac, ni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada, ni u Turističkoj organizaciji Beograda. Bez odgovora su ostali i u Gete institutu i Institutu „Servantes”. Brojni istoričari, istoričari umetnosti i arhitekte koje smo kontaktirali kažu da u dokumentima o Savamali nisu naišli na podatak da je objekat ikad zvanično pomenut pod imenom Španska kuća.
D. Mučibabić
objavljeno: 26.11.2012.
.jpg)
