Izvor: Press, 29.Jul.2010, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto gladnima,hrana ide u smeće
Više od 8.600 Beograđana prinuđeno je da svaki obrok potraži u narodnoj kuhinji. Dok restorani, pekare i prodavnice svakodnevno bacaju na tone hrane, te namirnice niko nije u stanju da bezbedno skladišti i dostavi gladnima
Na teritoriji Beograda radi 45 narodnih kuhinja u kojima se hrani više od 8.600 građana koji gladuju. Među njima je sve više radno sposobnih koji su zbog otkaza, ili zbog toga što godinama ne primaju platu, ostali bez hleba. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Za razliku od prakse u svetu, u Beogradu se viškovi hrane iz restorana i pekara bacaju jer niko ne može da organizuje bezbedno prikupljanje i dostavu gladnima.Crveni krst Srbije je već nekoliko puta organizovao podelu viška kuvane hrane u pojedinim gradovima naše zemlje, ali to do sada nikad nije bio slučaj u Beogradu. Dragica Kljajić, koordinator narodnih kuhinja, istakla je za Press da podela te hrane ne košta ništa.
- Moglo bi se pomoći tako što bi se sa restoranima ili pekarama ugovorilo da višak ispravne hrane podele, u popodnevnim časovima, ispred svojih prostorija direktno korisnicima, po tačno određenom rasporedu. Ugroženi bi tako dobili i večeru, a ne bi bilo rizika da se u transportu hrana pokvari. Takođe, hrana može da se pakuje u specijalne termose i odmah odvozi i deli u narodnim kuhinjama - objašnjava Kljajićeva.
Ona ističe da je posebno važno da se te akcije ranije najave korisnicima kako bi na vreme došli i preuzeli hranu bez čekanja.
Topli obrok
Već nekoliko godina narodne kuhinje u prestonici su u nadležnosti gradske uprave. Sekretarijat za socijalnu zaštitu sakuplja donacije i organizuje rad narodnih kuhinja. Za kuvanje, dostavu i deljenje hrane, zaduženo je preduzeće "Lido", koje priprema više od osam hiljada obroka svakog dana.
Radnim danima, gladni dobijaju po 300 gr hleba i pola litra kuvane hrane, a vikendom, "suvi" lanč paket.
- Naši radnici na punktovima mogu da primaju samo donacije koje je grad primio za ugrožene, i mi nismo ovlašćeni da primamo bilo kakve dodatne donacije - kaže Elizabeta Cekić, direktorka "Lida".
Narodne kuhinje, kako je istakla, prihvataju samo originalno upakovane prehrambene proizvode.
- Naravno da su preostali obroci iz ugostiteljskih objekata značajan resurs, koji bi trebalo iskoristiti kao pomoć najugroženijim građanima. Ali, zbog toga što je količina te hrane uvek promenljiva, tehnički je teško izvodljivo da Gradski zavod za javno zdravlje proveri sanitarnu i bakteriološku ispravnost. Najekonomičnije je da se manje količine namirnica dele socijalno ugroženim građanima u ostalim ustanovama socijalne zaštite preko "Banke hrane" ili Crvenog krsta - kaže za Press Vladan Đukić, gradski sekretar za socijalnu zaštitu.
On tvrdi i da se hrana iz restorana i pekara ipak ponegde može deliti. Takve donacije dobrodošle su u prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj 226a i prihvatilištu za decu i mlade u Bulevaru oslobođenja 219.
- Njima je pomoć u hrani dragocena s obzirom na to što zbrinjavaju veći broj korisnika od predviđenog - kaže Đukić.
Raste broj humanih
Pojedine kompanije se sve češće odlučuju da preko donacija u hrani pomognu ugroženima. Međutim, u "Banci hrane" ne mogu da prime sve donacije.
- Meso, mleko ili gotova jela moraju da se distribuiraju veoma brzo. Postojali su planovi za sakupljanje obroka, ali za sada još ne možemo da pravimo takve akcije - kaže za Press Miroslava Anđelić iz organizacije "Banka hrane".
Ona dodaje i da pojedini veliki trgovinski lanci rado poklanjaju proizvode pred istekom roka trajanja, ali da se ipak može uraditi mnogo više.
- Ponekad penzioneri ili radnici žele da pomognu, i imaju izraženiju svest o solidarnosti od nekih novopečenih bogataša - zaključila je Anđelićeva.
