Izvor: Politika, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulična umetnost na zidovima
Nalepnica sa motivom malog roze praseta zalepljena na nekom neupadljivom mestu nije retkost na ulicama Beograda. Mnogi je neće ni primetiti, dok će je neki izjednačiti sa još jednim oblikom "vandalizma klinaca iz kraja". Autori ove i sličnih sličica, međutim, ne mare za to. Ovakve male nalepnice, za upućene, predstavljaju mnogo više. Poruke koje nose su mnogo jače i smislenije. To je ulična umetnost ili "strit art" – oblik umetnosti koji se u svetu pojavio u drugoj polovini dvadesetog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veka, a kod nas se razvija tek poslednjih godina. Osim nalepnica, u ovaj vid umetnosti spadaju i "stensili", slike na zidovima koje nastaju uz pomoć kartonskih šablona koji se prethodno pripremaju. Tehnika "stensila" je praktična zbog toga što od jednog šablona može da se napravi više crteža. Ovoj vrsti umetnosti pripadaju još murali, odnosno slike na zidovima, kao i minijaturne skulpture koje umetnici ostavljaju po najrazličitijim delovima grada.
"Strit art" stvaraju mladi ljudi koji imaju šta da kažu, a to čine na suptilan način, prijatan za oko. Autori ovih malih umetničkih dela ne žude za bilo kakvom vrstom institucionalnog priznanja, a njihova umetnost ne može da se svrsta ni u jedan ustanovljeni pravac u umetnosti. Jedino se nadaju da će njihova dela da prežive makar jedan dan na ulici. Umetnost ulice je tu, na prometnim saobraćajnicama velegrada, gde je borba za opstanak stalna i nikoga ne mazi.
Jasmina Tešanović, kolumnistkinja i autorka filma "Strit art", kaže da grafiti nisu ulična umetnost budući da oni predstavljaju pisanje slogana i imena, a to nije umetnost.
– "Strit art" je umetnost izvan galerija, izvan kodova mejnstrima i ne može se kontrolisati niti ukinuti. To je umetnost izvan granica, ima univerzalni jezik globalnih slika i prenosi se kao virus, ne možeš joj ni suditi budući da autorstvo uglavnom ne postoji, umetnici su anonimni i ne traže ništa zauzvrat osim da im poruka "živi" makar jedan dan – kaže Tešanovićeva.
Pri odabiru mesta na koje će da postave svoje radove, autori se uglavnom odlučuju za prometna mesta u centru grada. Trude se da njihova dela ne uništavaju fasade i objekte od kulturnog značaja, već ih postavljaju na mesta koja su neugledna i zapuštena. Na taj način stvaraju poseban oblik estetike za mesta u gradu koja su prepuštena zaboravu i o kojima čovek retko razmišlja kao o lepim, ili pogodnim za postavljanje nekog umetničkog dela.
Prema rečima magistra Ljiljane Radošević, istoričarke umetnosti specijalizovane za oblast ulične umetnosti, "strit art" je mešavina različitih oblika izražavanja i jedna od njenih odlika je da bude dostupna svima.
– U uličnoj umetnosti postoji fuzija mnogih umetničkih oblika izražavanja skulptura, instalacija, nalepnica, a njihovi autori su mahom mladi ljudi. Zbog toga je "strit art" umetnost adolescenata, a svi autori imaju neki oblik umetničkog obrazovanja – kaže Radoševićeva i dodaje: – Kod ove vrste umetnosti nije poenta da rad bude vizuelno lep, već da se prati koncept i da po tome umetnik bude prepoznatljiv. Kada uspeju da izgrade svoj potpis po kome se razlikuju od drugih, oni po logičnom sledu stvari postaju svesni činjenice da od nečega moraju da žive i traže zaposlenje u sferi umetnosti, mahom kao grafički dizajneri.
"Strit art" je kao umetnički pravac na tlu Evrope najpre nastao u Parizu. U našem glavnom gradu je nastao u doba kada je scena grafita bila prilično mrtva, u periodu 2004. i 2005. godine.
– Tada se pojavila TKV (The kraljica vila), mlada autorka, čiji su stensili u to vreme spasli beogradsku scenu – tvrdi Ljiljana Radošević.
Relativno je mali broj onih koji se aktivno bave "strit artom" i oni se često udružuju u grupe, dok neki rade individualno. Nikad ih nema više od 20, a razlog za to je što pri svom umetničkom i ličnom sazrevanju postaju svesni svojih egzistencijalnih problema i odlučuju se da potraže zaposlenje. "Ekipa", "Poprat", "Andergrad", "Kata" su samo neke od njih. Nemoguće je doći do svih zbog toga što neki samo žele da izađu na ulicu, nacrtaju nešto i tako se iskažu, pa se zatim povuku, bez bilo kakve želje za ostvarivanjem koristi ili priznavanjem od strane društva.
Bojan Janković, jedan od autora ulične umetnosti i situacionog stripa, vodi radionice o ovim fenomenima u Domu kulture "Studentski grad" putem kojih pokušava da ih približi publici.
– Ljudi koji se bave "strit artom" doživljavaju svoj grad kao galeriju i koriste se ulicom. Ovu umetnost su pokrenuli "bitnici" i beskućnici, a posle su je preuzeli gangovi sastavljeni od hispano populacije u Americi koji su uveli potpis ili "tag", iako ima i umetnika koji ostavljaju nepotpisana dela. Indijanci takođe imaju ovaj oblik umetnosti pri pravljenju totema i drvoreza, a savremeni pandan totemu je bandera koju mi koristimo za svoje izražavanje – tvrdi Janković.
Beograd je za sada drugorazredni grad što se tiče "strit arta", ali budući da je veliki, ima sve mogućnosti da pospeši razvoj ovog vida umetnosti.
[objavljeno: ]
