Izvor: Blic, 08.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ujed insekta koji puni ambulante
Poslednjh desetak dana zbog uboda krpelja savetovalištu Gradskog zavoda za javno zdravlje se svakodnevno obrati oko 15 ljudi. Među njima ima i onih koji su inficirani uzročnikom lajmske bolesti, koju krpelji prenose. Merenja Zavoda za biocide pokazala su da ove godine krpelja ima više nego obično. Iako su „izmileli" još u februaru, sa njihovim uništavanjem se počelo tek pre dve nedelje.
Krpelji žive u travi i krošnjama drveća, na zelenim površinama dvorišta, parkova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << livada i šuma. Paraziti su koji se hrane sisanjem krvi čoveka i životinje zbog toga posle uboda krpelji ostaju čvrsto vezani za kožu nekoliko dana. Ujed krpelja je bezbolan i opasan samo ukoliko su zaraženi bakterijom koja kod čoveka izaziva Lajmsku bolest. U prilog tome govori i činjenica da kroz ambulante Vojnomedicinske akademije dnevno prođe mnogo više ljudi nego kroz Savetovalište Gradskog zavoda za javno zdravlja, a ove godine još nisu imali pacijenta kojeg je ugrizao zaraženi krpelj.
- Ljudi su još u martu počeli da nam dolaze da im vadimo krpelje, ali ih nije bilo više nego ranijih godina. S druge strane, ovih dana nam je puna ambulanta. Samo danas je bilo više od 40 pacijenata. Za praznike su svi bili po izletištima, valjali se po travi, tako da je to i bilo očekivano - kaže Radovan Čekanac, sa Instituta za epidemiologiju VMA.
Merenja Zavoda za biocide su pokazala da ih ubedljivo najviše ima u Bojčinskoj šumi. Stanje je nešto bolje u Jajincima, Lipovičkoj i Miljakovačkoj šumi, a u Košutnjaku, Topčideru, Hajd parku i na Adi Ciganliji ih skoro i nema.
- Aktivnost krpelja počinju u rano proleće, ali nismo imali vremenke uslove da počnemo sa tretmanima. Kad je puno vlage i vode ne može da se napravi kontakt između krpelja i biocida. Zbog toga ne možemo uvek da radimo onda kad bi bilo najceloshodnije - kaže Veselin Radonjić, direktor Zavoda za biocide.
Krpelja u prirodi obično ima od aprila do oktobra. Ispitivanja inficiranosti, koja rade samo na Institutu za epidemiologiju VMA, pokazala su da, u zavisnosti od lokaliteta, od 25 do 33 odsto krpelja prenosi izazivača Lajmske bolesti. Zbog toga posle boravka u prirodi obavezno treba pregledati telo i odeću, posebno mesta pregiba. Ako se kpelj zakačio negde na koži, ne treba ga čupati, gnječiti ili kidati jer je tad opasnost od zaraze veća. S druge strane, ako se ujedeno mesto zapusti, pa dođe do infekcije, onda je sprečavanje Lajmske bolesti jako dugačak proces sa neizvesnim ishodom. Zbog toga je važno da životinju u što kraćem periodu odstrani lekar, posebno ako se oko ujeda pojavi crvenilo. Lajmska bolest se leči ukoliko se otkrije na vreme!
Provera krpelja na VMA
Institut za epidemiologiju Vma jedina je ustanova u Srbiji u kojoj ako sačuvate u gazi krpelja koji vas je ujeo možete da proverite da li je zaražen ili ne, odnosno da li je prenosilac lajmske bolesti. Odstranjivanje krpelja i provera da li je zaražen košta 480 dinara. Za informacije građanima namenjen je broj telefona 3609-367.
Uputstvo za uklanjanje
Sprečavanje infekcije Krpelja treba što pre izvaditi iz kože. Najbolje u toku prvih 24 časa posle uboda i to je jako važno. Ako je u koži ostala rilica krpelja, i nju treba odstraniti.
Pre odstranjivanja krpelja Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva - eter, alkohol, benzin i dr.
Simptomi Lajmske bolesti
Ukoliko je čovek koga je ujeo krpelj zaražen Lajmskom bolešću prvi simptomi mogu da se pojave već prvog dana ili u periodu od mesec dana. Na mestu uboda krpelja javlja se bubuljica i prstenasto crvenilo, koje se širi.
- Radi se o prvom stadijumu bolesti i tipičnom crvenlu kože na mestu uboda. Međutim, dijagnozu mora da postavi lekar, kao i da odredi terapiju, jer to crvenilo nekad liči na alergiju - kaže Nevenka Pavlović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Samo ako se sa terapijom krene u ovom stadijumu može da se spreči napredovanje bolesti do faza u kojima dolazi do oštećenja zglobova, nervnog sistema ili srca.
