Izvor: Politika, 15.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožena bezbednost na rekama
Ne zna se ko treba da vodi računa o „otkačenim” splavovima. – „Beogradvode” nikako da prorade
Sugrađani su, kažu, u neverici gledali napušteni savski splav „Mali zmaj” koji se u toku prošlonedeljnog nevremena otkačio od obale i počeo da udara u veliku sportsku halu na vodi „Kolos”. Na sreću, sajle popularnog plovila bile su dovoljno jake da izdrže udare nasukanog komšijskog splava, ne otkače se i puste „Kolos” ka Brankovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mostu. Beograđanima koji su to gledali bilo je još neverovatnije što se sve događalo preko puta Lučke kapetanije, a da niko nije reagovao, pa se pitaju da li iko u gradu brine o bezbednosti na rekama u ovakvim situacijama.
Preduzeće „Beogradvode”, osnovano početkom godine da brine o priobalju, još čeka rebalans budžeta kako bi dobilo novac za rad iz gradske kase. Kako je juče objasnio Vladan Luković, sekretar za inspekcijske poslove, stanje na obalama beogradskih reka biće uskoro poboljšano jer su gradske vlasti napravile plan postavljanja splavova i uslove kako oni treba da izgledaju.
– Čeka se raspisivanje konkursa za mesta na kojima će biti dozvoljeno postavljanje splavova. U delu od Železničkog mosta ka Ušću, znači i u okolini Brankovog mosta, neće biti dozvoljeno držanje splavova. Takođe, u okviru izgradnje pristana za rečni saobraćaj planirano je uklanjanje splavova sa pojedinih lokacija, a među prvima biće sklonjeni oni sa Save kod Bloka 70, gde se najpre očekuje izgradnja pristaništa za brodiće. Što se tiče splava „Mali zmaj”, koji se otkačio trebalo je da reaguje Lučka kapetanija, koja brine o bezbednosti saobraćaja na reci – naglasio je Luković.
Međutim, nadležni u Lučkoj kapetaniji ističu da bi oni bili dužni da zaustave splav da je zaplovio niz Savu, a da je do tog trenutka o njemu trebalo da brine vlasnik.
– „Kolosom” i „Malim zmajem” upravlja isti gazda. Mi brinemo o bezbednosti saobraćaja na rekama a ne na priobalju, to je posao gradskih vlasti, kojima vlasnici splavova plaćaju takse. I neka već jednom razdvoje te stvari. Oni treba da imaju brod za hitne intervencije. Mogao bi neko iz gradske vlasti da dođe kod nas, pa da porazgovaramo o stanju na rekama. Inače, naš brod je bio u pripravnosti i spremno čekao da zaustavi „Mali zmaj” ukoliko zaplovi – istakli su u Lučkoj kapetaniji.
Prema mišljenju nadležnih u ovom preduzeću potrebno je hitno, u skladu sa međunarodnim standardima, urediti situaciju na rekama koje protiču kroz glavni grad, drugačije urediti saobraćaj na njima i izmeniti domaće zakone. Bolje je, kažu, da to sami učinimo nego da nam kasnije stranci kroje zakone, jer su Dunav i Sava međunarodne reke.
Neophodno je, ističu, kao u svetu formirati lučku saobraćajnu upravu, a „Beogradvode” kada počnu da vode računa o priobalju treba da imaju odgovarajuću opremu za lepo vreme i za slučaj nepogoda.
– To gradsko preduzeće treba da brine o splavovima jer im njihovi vlasnici plaćaju takse. Pored čamaca sa velikom vučom, koji bi poslužili kada se splavovi otkače, rečnih „boksera” za vanredne situacije, potrebno je tokom zime da imaju ledolomca. Novosadska vodoprivreda zimi iznajmljuje ledolomca, a kod nas kada reka na Ušću zaledi počnu da kukaju. Problem je što i Kapetanija kuburi sa nedostatkom plovila. Imamo samo dva čamca, pa kad su nepogode zovu nas na sve strane, a mi ne znamo gde ćemo pre – ističu nadležni u Kapetaniji.
Kako su i ranije objašnjavali, sidrišta na pojedinim mestima nisu obeležena, nedostaju im „bokseri”, remorkeri koji obezbeđuju plovila u vreme nepogode, a neophodno je postavljanje kamera i radara koji bi snimali reke.
D. Jokić
[objavljeno: 15/08/2008]
