Izvor: Politika, 07.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udala se Čokica
Stegla zima, stigle i kučeće svadbe. Jednoj od najvećih u gradu, u novobeogradskom bloku, svedok sam od prošle subote. Veselo je, kao na svakom venčanju. Arlauče se već sedmi dan. Direktno u nebo.
Svatovi – opijeni budućnošću mladenaca – zavijaju danju u oblake, noću na mesec i zvezde, a pred svitanje u vrhove solitera. Pristigli su iz svih krajeva prestonice, ko učesnici kakvog seminara. Niko nije izostao. Sve što kevće od Višnjičke banje do Surčina ovde ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svog delegata. Sa tridesetak izaslanika zastupljeni su svi četvoronožni kereći građani – svih pet hiljada i kusur lajavih žitelja Beograda prepuštenih ulici.
Doskakutao Tronogi i ekipa sa Ade Huje. Pa Ćoravi i Blek iz Sremčice. Bokser Boki sa svitom iz Mirijeva. I Dorćol poslao svoje: tu su Koma i Baki. Razume se da je komšiluk najbrojniji. Komšije su ipak komšije: Bežanijce predstavljaju hrt Bizi i „mladunci”, a Surčince pitbul Ale i njegovi „alamani”.
Udaje se Čokica za Žigija. Svi u kraju mislili da će je zaskočiti Bule ili Grof, možda Ćuki, ali Žigi, srećno pašče, bio najbliži kad je trebalo. Vezali se, danima spojeni teturaju po okolini. Krenu ka „Gazeli” – svatovi za njima. Preture se do „Sava centra” – svi onamo. Do Ušća – svi na kej. Pa ajd’ nazad. Oteralo ih obezbeđenje bleštavog tržnog centra. Nema zezanja s novim svetskim poretkom. Uniformisani im psovali kompletnu paradu, ceo čopor, sve po spisku. Gađali ih šoderom s obližnjeg gradilišta, uz „čibe savet” da se nose odakle su i došli. Na kraju se veselnici vratili u blok. Na svoje.
Ljubitelji ljubimcima doneli darove. Tetka Seka sa sedmog sprata – kačamak s močom. Baka Milka s trećeg – pileće kosti. Stara Silvija – lonac popare. Debelog Raku sa dvanaestog mrzelo i da silazi: bacio kesu s đubretom kroz prozor pa nek se svatovi snalaze. Nek uzmu šta im je volja. Ni sam Raka ne zna šta je spakovao za „poklon”. Ima tu svinjskih rebara, ostataka gulaša, jučerašnje musake, tunjevine od onomad, pola litre sumnjivog jogurta, promakle i dve prepune piksle...
Poče gozba. Svi navalili. I sterilisani, i kastrirani, i vakcinisani, i mikročipovani, obeleženi, registrovani, a najviše oni odavno napušteni i najopasniji – „divljaci”, lutalice, okoreli uličari. Kidaju kese, grizu koske, reže jedni na druge. Pa veselje je! Jednom se udaje lepotica Čokica!
Stanari što se vraćaju kući paze kako prolaze do ulaza svojih višespratnica. Razrađuju strategiju. Hodaju polako, s četvoro otvorenih očiju. Vrte glavom. Čulje uši. Puštaju radare. Spremni na trk. Čika Mile drži kamen, Perica ćoše cigle, deda Milentije štap. Kompjuterdžija Acika primenjuje modernu tehnologiju: uperio ultrazvučni rasterivač pasa. A Radica maše s pola vekne, pre bega da umilostivi napadače.
Svako zna sopstvene mogućnosti za sprint. Od brzine i zavisi taktika prolaska. Sporaći hukću, znoje se na hladnoći. Znaju: ako ih lutalice sustignu, ne gine im Urgentni centar i – šnajder.
Krojačica Danica sa visokog prizemlja ima ovih dana pune ruke posla. Njena „singerica” ne prestaje da štekće. Okrpila je dvoje dečjih farmerki razvrcanih na guzovima i tek kupljenu haljinicu za proslavu Svetog Save, a stradale su i dve ozbiljne poslovne nogavice. Jedna leva – staromodna, ispeglana na špic, da se muva poseče, inspektora Simića koji je upravo došao da joj traži dozvolu za nezakonito razrađivanje krojačke radionice i pružanje šivaćih usluga u stanu – i jedna desna, nedužnoga poštara Žike koji, poučen iskustvom, u torbi uvek nosi rezervne pantalone.
Među zgradama odzvanjaju glasovi. Neko dobacuje s prozora: – Vodi ga kući pa ga hrani! Usmrde ceo kraj!
– Sram te bilo! Zar ne vidiš da se jadno smrzlo!
– Mene sram!? A što ćeš nas ti zaraziti... Dušmanko!
– Ti nemaš duše, dragi komšija...
Blokovska podeljenost po „četvoronožnom pitanju” je svakodnevna pojava. Ponekad potpomognuta i obostranim pokazivanjem srednjeg prsta...
Dok se u pravničkim visinama godinama proučava „materija”, predlažu nova zakonska rešenja i citira evropska sudska praksa, a grad traži pare za azil i plate šintera, kučeće svadbe u blokovima i dalje traju. Čokica se već udala, a neka se pripremi...
Darko Kalezić
[objavljeno: 08/02/2009]
