Izvor: Politika, 13.Sep.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učionica u Centralnoj kuli Starog sajmišta
Izrada projekta rekonstrukcije poverena je Zavodu za zaštitu spomenika kulture. – Sređivanje kule je začetak memorijalnog kompleksa, posvećenog hiljadama stradalih u nacističkom logoru, formiranom na prostoru predratnog sajmišta
Centralna kula na Starom sajmištu prvi je objekat koji će biti obnovljen i pretvoren u prostor za izložbe, predavanja i naučne skupove o holokaustu. Izrada projekta rekonstrukcije je započeta i poverena Zavodu za zaštitu spomenika kulture, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a sređivanje kule biće začetak memorijalnog kompleksa u znak sećanja na hiljade Jevreja, Srba, Roma, koji su u toku Drugog svetskog rata stradali u logoru formiranom na prostoru predratnog sajmišta.
Centralna kula, površine 800 kvadratnih metara, kaže Aleksandra Fulgosi, arhitekta zavoda, trebalo bi da bude sedište nove institucije koja će se baviti sećanjem na sve žrtve logora Staro sajmište.
– Predložili smo da u njoj bude stalna postavka o istoriji Starog sajmišta, da bude mesto za tematska predavanja, diskusije i projekcije filmova. Reč je o složenom programskom, ali i građevinskom projektu. Statika kule je vrlo ugrožena, a sam objekat je u lošem stanju – objašnjava Fulgosi.
U prvoj fazi, dok se ne obnove drugi objekti, poput Italijanskog i Čehoslovačkog paviljona, deo kule će biti pretvoren u učionicu otvorenu za osnovce i gimnazijalce.
– Ideja je da obrazujemo mlade i da oni saznaju šta se desilo na Starom sajmištu. Tim angažovanih stručnjaka imaće zadatak i da što je moguće pre snimi svedočenja preživelih logoraša. Njihova kazivanja bila bi projektovana na video-bimovima. Centralna kula bi u početku trebalo da objedini sve četiri funkcije budućeg centra: memorijalnu, edukativnu, istraživačku i dokumentacionu – ističe Fulgosi.
Projekat rekonstrukcije i revitalizacije kule i paviljona pokrenuo je grad, jer su ta zdanja u njegovom vlasništvu. Za sada, kako kaže Željko Ožegović, predsednik gradske komisije za utvrđivanje stanja na području spomeničkog kompleksa i kulturnog dobra „Staro sajmište”, nije izvesno kada bi obnova mogla da počne.
– To zavisi od finansijskih mogućnosti. Ako u budžetu ne bude novca za tu namenu, pokušaćemo da ih obezbedimo iz inostranih fondova. Do tada ćemo pripremiti projekte i videti koliko će taj posao koštati. U svakom slučaju je dobro to što smo celu priču pomerili sa mrtve tačke. Obezbedili smo novi prostor za umetnike čiji su ateljeji sada u Centralnoj kuli – naglašava Ožegović.
----------------------------------------------
20,5
hektara kompleksa sajma i 1,4 hektara vodene površine obuhvaćeno je Planom detaljne regulacije iz 1992.
5,5
hektara priobalja namenjeno je memorijalnom sadržaju koji čine Savski trg, voda i spomenik žrtvama Sajmišta. Planom je predviđena obnova preostalih i izgradnja novih paviljona na mestu srušenih.
----------------------------------------------
Kulturno dobro u korovu
Kulturno dobro, Staro sajmište, danas je zatrpano nerešenim imovinskim problemima, divljim objektima i korovom, a njegovom izgradnjom, pre 74 godine započeta je urbanizacija leve obale Save. Arhitekte Milivoje Tričković, Rajko Tatić i Đorđe Lukić, osmislili su ga kao monumentalnu i modernu celinu sa središnjim paviljonom-kulom, kao dominantnim motivom. Do 1937. godine, kada je održan prvi beogradski sajam, podignuto je pet jugoslovenskih paviljona, paviljon zadužbine Nikole Spasića i nacionalni paviljoni Italije, Čehoslovačke, Rumunije, Mađarske i holandske firme „Filips”. Osim sajmova, organizovane su i izložbe automobila, knjiga, telekomunikacija, koncerti, kongresi i sportske aktivnosti.
D. Mučibabić
objavljeno: 14.09.2012.
