Izvor: Kurir, 15.Sep.2011, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UVOĐENJE SISTEMA MONITORINGA BEOGRADSKOG IZVORIŠTA
BEOGRAD- Sekretarijat za komunalne i stambene poslove zaključiće sa JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” i Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi” ugovor o uvođenju sistema monitoringa beogradskog izvorišta. Ugovor se zaključuje da bi se očuvalo izvorište i postigla odgovarajuća količina zahvaćenih podzemnih voda.
– Sprovođenje ovakvog programa je od izuzetnog značaja za JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, budući da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se uvođenjem sistema monitoringa obezbediti neophodni podaci za racionalno upravljanje izvorištem. Ovo preduzeće duže od jednog veka obezbeđuje stanovništvo Beograda vodom za piće, koristeći u tu svrhu površinske i podzemne vode. Beogradsko izvorište podzemnih voda, sa svojih 99 bunara sa horizontalnim drenovima, bilo je najvažniji oslonac vodosnabdevanja glavnog grada, a očekivanja su da će to biti i u budućnosti. Međutim, intenzivna eksploatacija tokom prethodnih decenija dovela je do pogoršavanja eksploatacionih karakteristika bunara, to jest takozvanog „starenja objekata”. Ovakvo stanje rezultovalo je opadanjem izdašnosti izvorišta, a nastavljanje ovakvog trenda značilo bi dalju devastaciju izvorišta – rekao je gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović.
Od 2005. do 2010. godine Institut „Jaroslav Černi” i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” sproveli su značajna istraživanja u okviru „Studije beogradskog izvorišta podzemnih voda – stanje i pravci razvoja”. Jedan od glavnih zaključaka studije je da radi primene mera na smanjenju opadanja izdašnosti bunara neophodno je pratiti njihovo stanje, to jest uspostaviti monitoring kojim će se pratiti stanje svakog pojedinog objekta, kao i izvorišta u celini. Ovakav monitoring treba da obezbedi neophodne podatke za planiranje rada izvorišta i aktivnosti na njemu, pre svega u cilju očuvanja i povećanja njegovog kapaciteta. Dobijeni podaci treba da služe da se programiraju namenski istražni radovi, kao i da se uradi analiza potrebnih daljih intervencija na bunarima.
– Institut bi pripremio program monitoringa, na osnovu kojeg bi se sprovodile potrebne aktivnosti i definisala dinamika. Izvršilo bi se i potrebno praćenje rada bunara sa horizontalnim drenovima (merenja i analize), nakon čega bi se pripremio godišnji izveštaj sa interpretacijom prikupljenih podataka, hidrodinamičkom analizom na 3D modelu za pet bunara i hidrodinamičkom analizom efekata sanacije bunara (utiskivanja novih drenova). Na osnovu ovoga bio bi napravljen plan potrebnih konkretnih radova na izvorištu za sledeću godinu – rekao je Petrović.
Institut „Jaroslav Černi” bi uz godišnji izveštaj dostavio i projekat utiskivanja novih drenova bunara, koji bi služio kao model za sve buduće projekte utiskivanja novih drenova bunara na Beogradskom izvorištu. Ove aktivnosti bi se realizovale u saradnji sa nadležnim službama JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” ove i iduće godine, i predstavljaju stručnu i tehničku podršku tim službama, kako bi one po ovom modelu obavljale poslove vezane za monitoring izvorišta u budućem periodu.
