Izvor: Politika, 02.Avg.2009, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U sud pristojno obučen, u poštu razgolićen
Kodeks oblačenja i ponašanja za građane važi u prostorijama Narodne banke, Palate pravde, „Infostana”, Skupštine grada… – U zgradu bilo koje pošte možete ući u majici na bretele, čak i sa peškirom oko vrata, ako treba i u papučama za plažu, niko neće ni obratiti pažnju
Bez dekoltiranih bluza i dubokih šliceva na suknjama, bez obnaženih nogu i papuča za plažu, bez neprimerenih modnih detalja i majica na bretele, kratkih pantalona, ali i bez galame, psovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i stanja „izmenjene svesti”" Sve su to direktive kojih sugrađani, hteli-ne hteli, moraju da se pridržavaju ako imaju u planu da obave privatne poslove u pojedinim beogradskim javnim ustanovama. Većina institucija i preduzeća u prestonici nema zvanični pravilnik o načinu odevanja i ponašanja, ali u pojedinim ustanovama red, ipak, postoji. Na spisku onih koji su po tom pitanju, čini se, neumoljivi čak i kad je dan pakleno vreo, nalaze se Palata pravde, „Infostan”, Narodna banka Srbije, Skupština grada"
U inostranstvu, međutim, ovakva pravila ne važe baš uvek. Na primer, u kanadskim domovima zdravlja, opštinama ili bankama građani ulaze bez prethodne provere kako su obučeni. U većini restorana, pogotovo otkako traje recesija, u ovoj severnoameričkoj zemlji moguće je obedovati i u garderobi koja nije sasvim prikladna. Ista pravila važe i na drugom kraju planete – u Australiji, gde po ceo dan građani šetaju razgolićeni po tržnim centrima, opštinama ili na fakultetima.
Za domaće opštinske šaltere, domove zdravlja, poreske uprave, banke, fakultete ili crkve ipak važe malo drugačija, doduše nepisana pravila kojih žitelji praktično ne moraju da se pridržavaju.
Sudovi u Savskoj ulici striktno se „drže” propisa. Pravilnikom o kućnom redu u Palati pravde koji je donet 2004. godine definisano je ponašanje i oblačenje stranaka. Osobama neprikladno odevenim, licima u alkoholisanom ili stanju „izmenjene svesti” onemogućeno je da zakorače u palatu. Pravosudna straža ima odrešene ruke u tom smislu, tako da građani koji ne zadovoljavaju ove kriterijume bivaju vraćeni sa ulaza zdanja.
I do šaltera javnog preduzeća „Infostan” teško je dopreti ako građanin, recimo, nosi kratke pantalone, majicu bez rukava, a na nogama papuče za plažu. Zabranjeni su galama i pušenje, a svako ko ne poštuje ova pravila koja su istaknuta na ulazu u preduzeće neće moći da završi planirani posao, upozoravaju nadležni. Uputstvom o unutrašnjem redu i u zgradama Gradske uprave propisano je da deci do 14 godina, bez pratioca, kao i nepristojno odevenim osobama nije dozvoljen ulazak u zgradu Skupštine grada. Propisi se znaju i u prostorijama Narodne banke Srbije. Po Pravilniku o unutrašnjem redu u objektima ove ustanove, koji je donet u martu prošle godine, zaposleni i stranke dužni su da budu „uredno i prikladno odeveni”.
Iznenađujući je, međutim, podatak da ni u jednoj poštanskoj jedinici, kojih u prestonici ima više od dve stotine, nije istaknut pravilnik o ponašanju i odevanju građana. Zvanični kodeks uopšte ne postoji, sem kada je reč o trudnicama i osobama sa malom decom kojima je osigurana prednost prilikom čekanja u redu. U zgradu bilo koje pošte ipak možete da uđete u majici na bretele, čak i sa peškirom oko vrata, ako treba i u papučama – niko neće ni obratiti pažnju.Službenice kažu da sugrađanima zameraju to što pred šalterima razgovaraju mobilnim telefonima.
Ni opštinskim hodnicima nije moguće hodati u japankama, minisuknjama, šortsevima, atlet majicama" Sa ulaznih vrata „sevaju” upozorenja i zabrane. Mada je kodeks odevanja samo nezvanično na snazi, na ulazu u opštinske centre vidno su istaknuti natpisi da neprikladno odevanje nije dozvoljeno, kao ni unošenje oružja. Kako kaže Milan Bojović, načelnik opštinske uprave Voždovca, kućni red postoji mada zvanični dokument nije usvojen.
– Ukoliko neko ko nije prikladno obučen insistira da uđe u zgradu, preostaje nam jedino da ga obavestimo da to ne bi trebalo da uradi. Građanima niko, ipak, ne može da zabrani ulazak – objašnjava Milan Bojović. Čuvari reda i mira u opštinskom zdanju otkrivaju da na svake dve sedmice iskrsne problem sa osobama koje su neprikladno obučene ili se nepristojno ponašaju. Ovlašćenja da strankama zabrane ulazak ekipe obezbeđenja ipak nemaju.
U poslovne objekte „Elektrodistribucije Beograd” niko od neprimereno obučenih građana ne može da uđe, dok je na šalterima ove kuće situacija obrnuta. Slika je sasvim drugačija u ekspoziturama stranih banaka gde su klijenti u obavezi da skinu kape i naočare za sunce, dok recimo u Komercijalnoj nije ustanovljen kodeks oblačenja za građanstvo.
I poreski obveznici koji se nepristojno ponašaju ili su neadekvatno obučeni dok borave u prostorijama Poreske uprave Srbije mogu jedino da budu opomenuti od strane službe obezbeđenje. Prema rečima Zorana Vasića, pomoćnika direktora Poreske uprave Srbije, najveći broj šaltera Poreske uprave smešten je u prostorijama lokalnih samouprava.
– Ponašanje i odevanje obveznika regulišu ekipe opštinskog obezbeđenje, jer u našim redovima ne postoje radnici za takve situacije. U slučaju da se korisnici naših usluga ponašaju nedolično ili su neprikladno obučeni, službenici su u obavezi da iznađu rešenje jer je za svađu ipak potrebno dvoje – objašnjava Vasić.
Pravila oblačenja, koja većina vernika poštuje, postoje i kad osoba ide u crkvu. Nepisana pravila glase: u crkvu se dolazi pristojno obučen, muškarci ulaze bez kape na glavi, u dugim pantalonama i sa dugačkim rukavima, a žene u suknjama pristojne dužine, bez šminke i pokrivenih ruku.
– Sveštena lica imaju pravo da opomenu vernike ako se nedolično ponašaju ili su odeveni kako ne bi trebalo unutar božjeg hrama – napominje protojerej-stavrofor Dimitrije Kalezić, nekadašnji profesor Bogoslovskog fakulteta.
U poređenju sa našim visokoškolskim ustanovama atmosfera na univerzitetima u nekim delovima sveta dosta je opuštenija. Na gotovo svim kanadskim univerzitetima i koledžima studenti mogu čak i u pidžamama i trenerkama da polažu ispite. Pojedini profesori Beogradskog univerziteta, i pored toga što zvanični pravilnik o oblačenju nije usvojen, vraćaju sa ispita akademce ako nisu pristojno obučeni. U Kanadi takođe rade i klubovi gde je po kodeksu koji propisuje oblačenje nadležnima dopušteno da na osnovu sopstvene procene mušterije odluče koga će da puste, a koga ne. Menadžeri privatnih i takozvanih super trendi klubova i restorana umeju da budu i previše strogi. Osobe u patikama i farmericama nemaju „prolaz”, a nedolično obučenim gostima mogu da zabrane ulazak pogotovo ako je mesto popularno među mladima. Ova pravila manje se odnose na pripadnice nežnijeg pola.
Marija Brakočević
[objavljeno: 02/08/2009]
