Izvor: Politika, 24.Avg.2010, 02:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U „srpskoj Kaliforniji” uspeva i kivi
Samo jedna od 230 kuća u naselju Brestovik kod Grocke nema vinograd i samo jedna njiva nije pod voćem. – Ne treba seljak da se bori da država ili privatnici jeftino uzmu njegovu robu, već da ono što prodaje vredi što više
Zanimljivo je to selo Brestovik kod Grocke. Žiteljima je Dunav pred nosom, ali nemaju pijaću vodu. Ni crkvu. Ni „brojčano” nisu jaki: sa oko 1.200 meštana, ovo je drugo najmanje naselje u „gročanskoj nahiji”. Ali je zemlja plodna „za sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pare”. „Da baciš na nju dugme, niklo bi odelo”, što bi rekao Momo Kapor. Ne čudi što ar košta između 250 i 350 evra.
Pogled po ataru sa obronka visokog 260 metara od nivoa mora, na kome se ugnezdilo ovo mestašce, puca na nepregledne voćnjake i vinograde. Udešeni pod konac svedoče o vrednoći ovdašnjih žitelja.
– Meštani su danju kod kuće samo ako im se najaviš da dolaziš u goste, ili ako su bolesni. Svi ostali su na njivi. Samo jedna njiva u Brestoviku nije pod voćem i samo jedna od 230 kuća nema vinograd. Možeš da imaš milion evra, ali ako ovde nemaš vinograd, nisi domaćin – kaže voćar Živoslav Karaklajić (55), koji je bio domaćin reporterima „Politike”.
A da bude lepše, ni evri ne nedostaju. Nije baš milionče, ali fino se živi. Vidi se to po velikim i uređenim dvorištima meštana čije garaže krase lepi četvorotočkaši.
– Ako u gročanskoj opštini ima 50 hladnjača, bar 30 ih je u Brestoviku. Hoće ovde ljudi da rade, a ko je vredan, može da zaradi. Mnogi mladi ostaju na selu i „voćare”. Bolje to nego da budu portiri u gradu – govori Karaklajić.
I on „voćari” od rane mladosti. Danas na nekoliko mesta u ataru ima više od devet hektara zemlje. Pročuo se po sočnim nektarinama. U maju mu je uručena novoustanovljena nagrada grada Beograda za poljoprivredu. U čemu je tajna uspeha Brestovičana?
– Moraš da se stalno usavršavaš i da ulažeš. Ja nabavljam literaturu i nove sorte voća sa Zapada. Svaka sorta koja se pojavi „napolju” brzo dođe u Brestovik. Ovdašnje voćare ne interesuje državni otkup, niti da snizimo kvalitet višnje da bismo prodali desetine vagona za 20 dinara po kilogramu. Bolje da imamo tri vagona kvalitetnog voća pa da ga dajemo za 70 centi. Ne treba seljak da se bori da država ili privatnici jeftino uzmu njegovu robu, već da ono što prodaje vredi što više. Nije bogatstvo sto hektara zemlje, nego kvalitetne i raznovrsne sorte – priča Karaklajić.
Kvalitet plodova koje uzgaja prepoznali su i u kompaniji „Delta”, tako da Karaklajićeve nektarine odlaze u „Maksi” diskonte. Razume se, iskusan je i u proizvodnji grožđa. U saradnji sa uglednim naučnicima doprineo je razvijanju i priznavanju dve sorte vinove loze – „karmen” i „srbija”. Država, smatra on, ne treba da bogzna koliko pomaže poljoprivredi, ali je problem što ni ono malo ne čini.
– Za Đurđevdan je u Slankamenu grad pomlatio 900 hektara voća. Protivgradne rakete nisu aktivirane jer je sa aerodroma sa kojeg ih lansiraju poletao avion. Pa otkad u tim vremenskim uslovima letelice uzleću sa piste? A onda se ljudi čude što je ove godine voće i povrće skupo. Naravno, kad ga malo ima. Sva gazdinstva su registrovana i nadležni su mogli, da su pratili situaciju, u januaru da znaju koliko će voćki biti u ponudi u julu i avgustu – smatra Karaklajić.
Treba uravnotežiti i uvoz. „Kvantaš” je pun grožđa iz Makedonije, a na drugim pijacama najmanje je seljaka. Sve sami prekupci. Što se kombinata tiče, potrebno je oživeti i „odomaćiti” ih.
– Nekada su rukovodioci Poljoprivredne korporacije „Beograd” počinjali radni dan „ulazeći” u duboke čizme i obilazeći štale i krave. Ako radnici ne vide da se šef brine o imanju, ni oni neće imati motiva za rad – ističe Karaklajić.
Dok nadležni ne otvore novine i ne pročitaju savete ovog vrsnog stručnjaka, ostaje uteha da su u „srpskoj Kaliforniji”, kako odmilja zovu delove grada oko Grocke, prirodni uslovi idealni za gajenje voća. Našem sagovorniku reči nisu bile potrebne da nam to dočara. Samo nas je odveo do stabala u svojoj bašti, sa kojih se ponosno šepure krupni plodovi – kivija.
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 24.08.2010.
.jpg)
