Izvor: Politika, 05.Sep.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kontejnerima čisto, ali tesno
Stanovnici u Makišu, koji su se raselili iz naselja ispod „Gazele”, ne strepe da će im pacovi u toku noći napasti decu. – Za idealan život im, kažu, nedostaje samo električni šporet
Dok radnici komunalnih službi bagerima i kamionima i dalje sklanjaju tone smeća decenijama taloženog ispod „Gazele”, nekadašnji žitelji porušenog naselja već su se privikli na nove domove rasute širom prestonice. Zaposlenima u„Čistoći”, „Vodovodu”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Zelenilu” i „Beograd putu”, Romi su ostavili mnogo neupotrebljivog nameštaja, stare odeće, kartona, krša i polomljenih dasaka od udžerica koje desetine vozila svakodnevno prevoze put deponije u Vinči, a oni su okrenuli „novi list”.
Već peti dan stanovnici novog naselja u Makišu, na Čukarici, ne strepe da će im pacovi u toku noći napasti decu. Brigu im više ne predstavlja ni voda koju su morali da dovlače balonima, a sada je imaju bukvalno ispred kontejnera. Za idealan život im, kažu, nedostaje još samo električni šporet.
– Potpalimo vatru, ogradimo je ciglama, poklopimo rešetkom i tako kuvamo. Nisu dali da ponesemo stari šporet jer su obećali da će nam doneti nove. Ma super je ovde, ali zbog malih prostorija pola porodice „noćiva” na ćebadima ispred kontejnera. Gde da denem Šemu, Šemriju, Asmona, Šaina, Ribanu, Bajrama, Artiljanu, Senada, Umriju, Marvina i Milenu kada krenu kiše? Imamo krevete, ali mnogo mesta zauzimaju, smetaju nam samo – kaže Faik Lazić nabrajajući imena svoje dece.
Složni su da se ispod „Gazele” više nikada ne bi vratili. Zauvek su, kažu, završili sa smetlištem i smradom. O novim domovima pomno brinu. Parketi i kreveti su čisti, a raduju se i što su, umesto gomilama raznog smeća, okruženi drvoredima i zelenilom. Porodice skupa čuvaju novu sredinu, jer žele da, kako kažu, održe obećanje da neće skladištiti otpad. Da li što je u ljudskoj prirodi ukorenjeno večito nezadovoljstvo, ili što čovek voli i da zanoveta, ali i Romi imaju zamerke.
– Lepi su kreveti i sigurno ih nećemo dati, ali bar po dvoje spava u jednom, a para ni za lebac nemamo. Prodavnice su daleko. Dosadno je jer se ovde ništa ne dešava. Sreća pa je Ada Ciganlija blizu. Pošaljemo decu na kupanje, a mi moramo da idemo u centar grada da sakupljamo sekundarne sirovine. Skučeno je i mnogo je vruće pod limom. Napolju je ostalo pola pokućstva, pa ćemo da napravimo terasu – jada se porodica Hasani.
Stanovnici Makiša kuju planove za bolji život. Razmišljaju o školovanju dece, novim zanimanjima, beloj tehnici i uređenju domova. Da nema bagera koji danonoćno krče smetlišta na mestu njihovih nekadašnjih udžerica, bilo bi kao da nikada nisu živeli ispod mosta u centru prestonice. Ipak, do pre pet dana, romske porodice su ispod „Gazele” skladištile sekundarne sirovine, iz kontejnera dovlačile đubre, okrnjene stvari, poderanu odeću i pokvarenu hranu. Koliki su trag ostavili, znaće se u toku sledeće nedelje, kada komunalne službe završe posao i saopšte koliko su smeća počistili. Procene su da će ukupan broj dostići čak neverovatnih pola miliona tona.
LJ. P. – J. C.
[objavljeno: 05/09/2009]
