Izvor: Blic, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ćošku tri školska časa
Učenika trećeg razreda Osnovne škole „Đorđe Kostić", učiteljica je pre deset dana kaznila sa 130 minuta stajanja u ćošku. Od tada dečak ne ide u školu jer roditelji smatraju da je njihov sin javno ponižen i povređen. Oni traže da se ceo slučaj ispita i učiteljica kazni.
U školi i Gradskoj prosvetnoj inspekciji nismo uspeli da saznamo šta se zapravo 10. oktobra desilo, jer je direktor škole samo kratko izjavio da dečak nije u čošku proveo tri školska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << časa, „već samo jedan". U školi su odbili da komentarišu ovakve pedagoške metode.
- Svako kažnjavanje deteta koje narušava njegovo dostojanstvo je neprihvatljivo. Kazna ne sme da ponizi, pa je stajanje u ćošku duže od 13 minuta preterano. Nažalost deca su preoštrim kaznenim merama izložena i u porodici - rekla je za „Blic" Veronika Išpanović-Radojković iz Saveta za prava dece.
Uprkos brojnim upozorenjima stručnjaka da decu ne treba vaspitavati vređanjem i batinama, istraživanje UNICEF - a pokazalo je visok stepen različitih oblika nasilja u školama. Nasilje nije samo fizički, već i verbalni čin kojim se želi povrediti, uplašiti ili osramotiti dete. Najmanje četvrtina osnovaca izložena je nasilnom ponašanju vršnjaka, a uvredljivom ponašanju nastavnika izloženo je gotovo svako treće dete. Osim u školi, mališani trpe nasilje i u kući. Kažnjavanje batinama i dalje je uobičajeni deo vaspitanja i disciplinovanja dečaka i devojčica. Čak 50 odsto roditelja u Beogradu, čija deca nemaju više od šest godina nedeljno bar jednom udari dete, a svaki peti među njima koristi prut ili varljaču. Još alarmantnije je što većina, građana ne bi prijavila suseda koji tuče nemirno dete, rečeno je juče na Konferenciji o zaštiti dece od svih oblika nasilja u Jugoistočnoj Evropi.
- Nemamo precizne podatke, jer razna istraživanja koja sprovode državne ili ne vladine organizacije ne koriste isti kriterijum. Ipak, sva ta istraživanja pokazuju da roditelji često koriste neki oblik psihičkog ili psihičkog nasilja. Ako uporedimo stanje u našim porodicama sa situacijom u Evropi, možemo reći da su naši mališani izloženi batinama jednako kao i njihovi vršnjaci u drugim zemljama Jugoistočne Evrope i Azije - rekla je za „Blic" Veronika Išpanović-Radojković iz Saveta za prava dece.
Pored roditelja koji i dalje veruju da je „batina iz raja izašla", pa ne prijavljuju kada primete da njihov sused ili rođak tuče dete, veliki deo odgovornosti snose i vaspitači, lekari i socijalni radnici koji takve slučajeve retko prijavljuju. Korak napred načinili su u Ministarstvu unutrašnjih poslova gde reaguju na svaku sumnju da je dete zlostavljano.
