Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U carstvu mraka
Osvanula je nedavno vest u novinama da u Beogradu planiraju osnivanje komisije za praćenje komunalnih poslova da se ne bi i dalje događalo da jednu istu ulicu različiti komunalci u kratkom vremenskom roku raskopavaju više puta. Informacija je svakako za pohvalu, uz jednu kratku napomenu. Pre tri godine, isti vaš novinar napisao je kritički tekst na tu temu i naveo sasvim konkretan primer da su neku ulicu, koliko danas, ljudi iz "Beograd puta" asfaltirali, da bi je za nekoliko dana neki drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi raskopali. Na pitanje šta se to radi odgovor je glasio da je reč o uvođenju gasovoda.
Reagovanje na taj tekst iz Skupštine grada bilo je žestoko. U maniru: zašto novinar piše gluposti kada se zna da se svakog četvrtka u gradskoj kući predstavnici komunalaca uredno dogovaraju šta i gde treba raditi po gradu upravo da bi se izbeglo udvostručavanje radova? Bogu hvala, posle tri godine, demantovali su sami sebe i ustvari obelodanili isto ono što je i novinar napisao. Što su mu tom prilikom pripisivali sve i svašta nije ni toliko važno koliko je zanimljivo saznanje da su od tada pa nadalje, do današnjih dana, bukvalno krčmili novac beogradskih poreskih obveznika, što su se ponašali i ponašaju krajnje bahato i rečju - ne polažu račun za svoj rad nikome.
Kada se tome dodaju i neprekidni nesporazumi sa ljudima iz republičke vlasti oko toga šta je čija nadležnost, onda je papazjanija gotova stvar. I sasvim određeno pitanje: čija je briga stanje kolovoza i osvetljenost na Ibarskoj magistrali na delu koji vodi stanovnike Petlovog brda do svojih kuća? "Petlić" se vodi kao gradsko naselje u kojem živi nekoliko desetina hiljada duša, ali ne i saobraćajnica kojom se stiže do njega. I kada je nedavno pao prvi ovogodišnji sneg, pa potom magla i noć, putnici i vozači nisu mogli ni pomoću trika da pronađu ni sredinu ni ivice ulice. Sudari i nesreće, pogibije i štete u ovom slučaju pripisuju se kao greh stradalih, a ne krivcima koji su posredno uzrokovali haos na asfaltu. O tome se vodio razgovor i u redakciji Beogradske hronike "Politike" pre dve godine kome je prisustvovao i tadašnji gradonačelnik. Shvatajući tu potrebu kao zaista veliku realnost hiljada sugrađana, obećao je da će učiniti sve što je u njegovoj moći da obezbedi svetiljke na tom putu, ne dužem od dva kilometra. Od toga nije bilo ništa.
Kao što takođe nije bilo ništa od osvetljavanja novog obrenovačkog druma. Malo-malo, mediji objave užasne vesti da je na tom drumu smrti u noći izginulo jedno, dvoje, troje ljudi, uz obaveznu informaciju da su štete totalne. Te učestale vesti kao da uopšte ne zanimaju one koji su dužni, i zakonski i moralno, da nešto učine i spreče buduće tragedije. Da učine nešto, znači da provedu kablove sa strujom, obezbede ne baš toliko skupe bandere i svetiljke i puste električnu energiju. Je li to takav investicioni problem u odnosu na druge megalomanske zahvate koje gradska vlast uredno čini?
I još jednom - kao što takođe nije bilo ništa od uvođenja svetla od autoputa do zgrade aerodroma. Zašto, nikom nije jasno. Reč je takođe o kilometru-dva puta koji noću deluje sablasno u odnosu na blještavilo pristanišnog zdanja. O lošem utisku naših gostuju, turista ne treba govoriti, niti im objašnjavati ko su i kakvi ljudi u našoj vlasti. Oni to i sami vide, ali valjda iz pristojnosti ćute.
[objavljeno: ]
