Izvor: Politika, 10.Maj.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Zvezdarnicu po astronomsko blago
Astronomska opservatorija na Zvezdari, jedina profesionalna u regionu, od 30. maja otvaraće svoja vrata svake poslednje subote u mesecu ljubiteljima gledanja u zvezde
Na jednoj od najviših tačaka u Beogradu već 83 godine nalazi se Astronomska opservatorija, po kojoj je ceo kraj dobio ime Zvezdara. Od 30. maja ova naučna institucija otvaraće svoja vrata svake poslednje subote u mesecu ljubiteljima gledanja u zvezde koji će moći da uživaju u astronomskom blagu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Biće to prilika da se posetioci upoznaju sa istorijatom jedine profesionalne opservatorije u regionu, kaže Zorica Cvetković, zamenica direktora Astronomske opservatorije.
– Mesto gde se sada nalazi Opservatorija bilo je nenaseljeno do 1929. godine. Krajem dvadesetih godina prošlog veka odlučeno je da se, po ugledu na Pulkovsku i Griničku opservatoriju, i kod nas izgradi ustanova ovog tipa. Instrumenti su obezbeđeni iz ratnih reparacija, a lokacija Velikog Vračara odabrana je kao najpovoljnija jer grad je bio „daleko” zbog čega su ovde nesmetano mogla da se obavljaju astronomska posmatranja. Kompleks Astronomske opservatorije projektovao je češki arhitekta Jan Dubovi. Kasnije su izgrađeni i stambeni objekti u kojima su istraživači i njihove porodice mogle da žive – objašnjava Cvetkovićeva.
Izgradnja Zvezdarnice na prostoru Velikog Vračara, odnosno Laudanovog šanca, trajala je do 1932. godine.
– Zgrada Astronomske opservatorije bila je među prvim objektima izgrađenim u stilu moderne u Beogradu. U vreme kada je Dubovi projektovao kompleks bio je šef odseka za razradu generalnog plana beogradske opštine. Projekat Opservatorije doneo mu je i titulu doktora tehničkih nauka u Pragu. Osim zgrada, Dubovi je osmislio i nameštaj koji se i danas nalazi u svim objektima – navodi Cvetkovićeva.
Posebno mesto u kompleksu Opservatorije zauzima najveća i najpotpunija naučno-stručna astronomska biblioteka u Srbiji. Kada zakoračite u tu prostoriju imate osećaj kao da je vreme stalo u tridesetim godinama prošlog veka.
– Biblioteka svojim izgledom podseća na oksfordske i polukružnog je oblika. U ovom kutku nalazi se oko 100.000 primeraka stručnih astronomskih časopisa i oko 5.000 knjiga. Među knjigama su i pokloni koje smo dobili od dr Milana Nedeljkovića, osnivača Opservatorije, prof. Milutina Milankovića, profesora Vojislava Miškovića… Knjige koje baštinimo nisu toliko stare koliko su rariteti. Među njima je knjiga Zaharija Orfelina „Kalendar” iz 1783. godine, štampana u Beču i „Elementorum Universae Matheseos” tom tri Ruđera Boškovića iz 1754. godine, štampana u Rimu. Među publikacijama su i prvi brojevi časopisa „Astronomical Journal”, „Astrophysical Journal”, „Astronomičeskij žurnal”… U biblioteci je smeštena i manja postavka starih instrumenata i pribora za astronomska istraživanja, koja će biti deo zbirke astronomskih instrumenata i deo budućeg muzeja – objašnjava Vesna Mijatović, koordinator radova za osnivanje muzeja astronomije.
Tri paviljona na prostoru nekadašnje Zvezdarnice sazidana su tako da im temelji čine jednakostranični trougao. U jednom paviljonu nalazio se meridijanski krug koji je izgoreo u požaru 1999. godine, u drugom je smešten pasažni instrument, a u trećem vertikalni krug.
– To su tri instrumenta za fundamentalnu astronomiju i po njima je naša opservatorija bila jedinstvena u svetu – napominje Cvetkovićeva.
Opservatorija je „živ organizam”. Ovde možete da vidite kako se nekada radilo, ali i da pratite savremene tokove naučnog istraživanja jer je ona istovremeno i institut.
– Prema rezultatima naučnoistraživačkog rada, Opservatorija je među vodećim naučnoistraživačkim organizacijama kod nas – napominje Cvetkovićeva.
Kompleks Astronomske opservatorije je, prema rečima stručnjaka Muzeja nauke i tehnike, najznačajniji spomenik istorije razvoja nauke u Srbiji. Ona je istovremeno i spomenik kulture. Tu „titulu” dodelila joj je Vlada Srbije 2001. godine.
---------------------------------------------------------------------------------
Jedan od najvećih refraktora na svetu
U jednom od paviljona smešten je takozvani refraktor. Ovaj optički teleskop jedan je od najvećih refraktora na svetu. I dalje je u funkciji. Ima pokretnu platformu, njegova žižna daljina je 10,5 metara, a prečnik ogledala 65 centimetara.
Kupola iznad njega može da se pokreće i otvara. Za naučna astronomska posmatranja više ne može da se koristi iz prostog razloga – nebo iznad Beograda previše je osvetljeno.
I opremu na platformi ispod teleskopa projektovao je Jan Dubovi. Zvezde mogu da se gledaju iz stolice koja neobično liči na zubarsku, ali je ona izgrađena tako da svakim svojim delićem garantuje udobnost prilikom gledanja u nebo. U blizini teleskopa je i stočić sa lampom i pepeljarom iz 1932. godine, radni sto, neobičan sat koji će ući u zbirku starih astronomskih instrumenata, a i parket na pokretnoj platformi je originalan.
----------------------------------------------------------------------------------
Istorijat Opservatorije
Opservatorija je osnovana 7. aprila 1887. godine. U početku je bila smeštena u zakupljenoj kući porodice Gajzler, na uglu ulica Svetozara Markovića i Vojvode Milenka, a zatim je 1881. godine useljena u zgradu u Karađorđevom parku, gde su bile objedinjene astronomska, meteorološka i seizmološka opservatorija.
Do razdvajanja ovih institucija došlo je 1924. godine.
Osnivač i prvi upravnik beogradske opservatorije bio je dr Milan Nedeljković, a osnivač opservatorije na današnjoj lokaciji je akademik Vojislav Mišković. Jedan od direktora bio je i naš istaknuti naučnik, akademik Milutin Milanković.
---------------------------------------------------------------------------------
Deo zgrade bio nemačka kantina
Za vreme Drugog svetskog rata deo upravne zgrade bio je pretvoren u nemačku oficirsku kantinu, a postojala je i ideja da se svi instrumenti rastave u delove i prenesu u Nemačku. Angažovanjem Vojislava Miškovića to je srećom izbegnuto. U borbama za oslobođenje Zvezdare centralna zgrada, veliki refraktor i njegov objektiv teško su oštećeni.
----------------------------------------------------------------------
Branka Vasiljević
.jpg)
