Izvor: Politika, 03.Maj.2011, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beogradu se radi drugačije
Kada bismo radili kako se u Srbiji i danas radi, još bismo raspravljali gde bi trebalo da se nalazi novi most preko Save. – Previše dugo čekamo dogovor sa francuskom stranom u vezi sa metroom, od septembra 2010.
Sve svoje planove vezujem za grad u kome sam gradonačelnik i mislim da bi bilo nekorektno prema Beograđanima kada bih posle dve i po godine mandata na mestu gradonačelnika pravio neke druge planove – izjavio je Dragan Đilas u intervjuu koji je objavljen u prošlom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prazničnom trobroju „Politike”, odgovarajući na pitanje da li je njegov izbor za zamenika predsednika DS stvaranje pobedničkog tandema „Tadić – Đilas” na sledećim parlamentarnim izborima. A da su mnogi planovi vezani za Beograd i krunisani ostvarenjem, vidljivo je na svakom koraku, kao što je jasno da realizacija najkrupnijih poduhvata tek predstoji. Kada se to kaže, najpre se misli na ono što glavni grad decenijama iščekuje – izgradnju metroa i novih mostova.
Most preko Save je velika investicija. Opozicija zamera da je preskup. Na mitingu naprednjaka su čak trojica govornika pomenula da je najskuplji na svetu i da su mogla tri da se naprave?
Svako ko to kaže, laže građane. Ceo svet priča da je most impozantan, „Diskaveri” o tome čaksnima film, Beograđani su srećni kada gledaju kako raste i umesto da se svi zajedno ponosimo što Srbija može da napravi takav most – SNS štampa letke i obmanjuje javnost. Oni uzimaju za primer jedan francuski most koji košta 160 miliona evra i tvrde da je naš koji košta oko 120 miliona evra papreno skup. Na osnovu dokumentacije se može videti da je francuski most gotovo duplo skuplji od našeg, jer se poređenje cena vrši na osnovu cene po kvadratu površine mosta, a ne ukupne cene. Naš most košta 2.719 evra po metru kvadratnom, odnosno 3.2209 evra sa PDV-om koji se, podsećam, uplaćuje u budžet Republike Srbije, a francuski 5.081 evro po kvadratnom metru. Uključiti prilazne saobraćajnice u cenu mosta pokazuje potpuno neznanje. Pa i deca znaju da je most preko reke ono što se nad rekom nalazi, a ne pet kilometara bulevara do Tošinog bunara, petlje Radnička, Careva ćuprija ili Bulevar patrijarha Pavla. Sva sreća da u vreme Branka Pešića ovakvi političari nisu postojali, pošto Beograd „Gazelu” nikada dobio ne bi.
Ko je određivao gde će i kakav most da bude? Političari ili stručnjaci?
Komisija na čijem je čelu akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, određivala je gde će i kakav će most biti. Da bi uopšte mogao da se gradi bila je potrebna studijaEvropske banke. Oni daju nekomercijalni kredit i sredstva samo za stopostotno proverene projekte. I izvođač se bira po uslovima banke. Nadzor radi Luj Berže. Dakle, sve je više nego transparentno i kontrolisano. Kada bismo radili kako se u Srbiji i danas radi, još bismo raspravljali gde bi trebalo most da se nalazi. U Beogradu se radi drugačije i zato imamo rezultat.
Da li i koliko zbog izgradnje mosta trpe drugi radovi u prestonici kao što je rekonstrukcija Pančevačkog mosta?
Ne može u isto vreme da se obnavlja „Gazela”, da se gradi novi most preko Save i rekonstruiše Pančevački most. To bi dovelo do haosa u saobraćaju. Pre dve godine Beograd je iz svog budžeta finansirao neophodne radove kojima su sanirani brojni problemi i Pančevački most je sada funkcionalan i bezbedan za saobraćaj. Ako se ja budem pitao, ne bih radio ništa na „pančevcu” dok ne bude završen most između Zemuna i Borče.
Prošle godine su postavljeni temelji tog mosta i do sada se nije mnogo odmaklo. Kada će početi gradnja takozvanog kineskog mosta?
Reč je o velikoj investiciji i u toku je priprema projekata. Očekujemo dolazak kineskih stručnjaka, organizovanje gradilišta i početak radova u junu. Rok za izgradnju mosta je tri godine.
Dokle je stigao projekat Beogradski metro?
U međudržavnom sporazumu Srbije i Francuske koji su potpisali predsednici Boris Tadić i Nikola Sarkozi govori se i o Beogradskom metrou. Veliki sam zagovornik toga da se radi sa ozbiljnom državom kao što je Francuska koja gradi desetak metroa u svetu i da se ne igramo sa projektom „teškim” najmanje milijardu evra. To je garancija kvaliteta i evropskih standarda.
U čemu je onda problem?
Francuska država je dala donaciju od tri miliona evra za izradu projekata. Uslovljeni smo da garantujemo da ćemo ekskluzivitet za vozove i opremu dati francuskoj firmi „Alstom”. Radi se o jednoj od najvećih firmi na svetu, imaju ogromno znanje i iskustvo, a cene je lako uporediti i videti da li su realne. Problem je što ako potpišemo takav ugovor, evropske investicione banke neće da finansiraju građevinske radove, što bi izgradnju metroa učinilo nemogućom. Treba nam dogovor oko finansiranja celog projekta, kao i uslovi Evropske investicione banke sa grejs periodom od sedam i rokom otplate na 25 godina. Ako to dogovorimo sa francuskom stranom, spremni smo da sa njima potpišemo ugovor za izgradnju prve linije.
Kada ćete konačno znati sve detalje o tom projektu?
Pokušaćemo u sledećih mesec i po dana da razrešimo sve nedoumice, jer je predsednik Sarkozi rekao da je za Francusku ovaj projekat veoma važan. U slučaju da ne možemo da se dogovorimo, sami ćemo finansirati izradu studije prve trase metroa od Ustaničke do Zemuna. Previše dugo čekamo dogovor sa francuskom stranom, od septembra 2010.
Javnost u Beogradu je uzburkana zbog najavljenih izmena poreza na imovinu. Šta nas očekuje?
Zakon o porezu na imovinu donesi republički parlament, a ne lokalne skupštine. Taj propis je predviđao progresivnu skalu od 0,4 do 3 odsto, ali je sada od 0,4 do 2 odsto. Smanjene su olakšice koje mogu da se dobiju i to može da izazove povećanje iznosa koji obveznik plaća. Zalažem se za donošenje novog zakona, jer bi po važećem mnogivlasnici stanova plaćali nekoliko puta veći porez sledeće godine.
Za šta se Vi zalažete?
Ja sam pristalica progresivne stope zato što nije fer da neko ko ima milionsku vrednost u nekretninama plati isti procenat kao i oni koji imaju manju vrednost imovine. Zalažem se za socijalno-ekonomsku opciju, a to znači da ko ima najviše, najviše i da plati. Sada imamo sistem koji je vrlo precizan i kaže ovako: 60 odsto građana plaća do 5.000 dinara porez na imovinu. Mislim da to nije mnogo i zato ću to da branim. Oni uplate u gradski budžet oko milijardu dinara, a 4.000 Beograđana plati porez veći od 50.000 dinara i oni uplate čak pola milijarde. Beograd ima 556.000 poreskih obveznika i sigurno će biti grešaka, ali smo spremni i otklonićemo ih.
Najavili ste kupovinu 250 novih autobusa za šta će biti potrebno oko 70 miliona evra. Da li će i koliko država da pomogne?
Država daje 20 odsto subvenciju, ako se kupuje od domaćih proizvođača. Smatramo da je naša patriotska obaveza da tako veliki broj autobusa kupimo od firme koja ih proizvodi u Srbiji, zato čekamo da „Ikarbus” nađe strateškog partnera. A, on kad dođe ovde i počne da proizvodi vozila za Beograd, proizvodiće i za Niš, Novi Sad ali i za izvoz. To će značiti da smo mi u ovoj zemlji nešto pomerili i zato smatram da je naša obaveza da kupimo od domaće firme a njihova je obaveza da proizvode autobuse koji zadovoljavaju evropske standarde.
Građani su očekivali da će komunalni policajci više obratiti pažnju na ulične prodavce, uređenje obala, parkiranje... Stiče se utisak da su oni ušli samo u autobuse i u ovom momentu služe kao ispomoć GSP-u.
Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd” ima četiri komunalna policajca kao pomoć za sve autobuse, a oni to „gurnu” u novine i onda dobijemo naslov „Karte uvis”. Danas imamo sto komunalnih policajaca u celom gradu koji rade u tri smene i daju sve od sebe da nam grad bude uređeniji i lepši.
Da li će biti povećan broj komunalnih policajaca?
Uskoro završavamo konkurs, primićemo još sto, a imamo pravo na malo više od 300. Oni će preuzetiiobavezu da kontrolišu odluku o radnom vremenu kafića i puštanju muzike do 23 sata . Komunalna policija se bori sa uličnim prodavcima. A da bi sprečili nekoga da ruži grad i da neplaćajući porez dobro zarađuje, nekad zakačite i nekoga ko to zaista radi da bi preživeo.
-----------------------------------------------------------
Tri banke od 41 pomažu bebe
U Beogradu postoji sistem koji kontroliše tokove novca, imamo posebnu agenciju za javnenabavke, posebnu za investicije, sve je otvoreno i transparentno. Niko ne može da plati da bi dobio posao, a očekujem od svih firmi u prestonici baš zato što je Beograd najbolji poslovni partner, da se pojavekad mi pokrenemo neku društveno korisnu akciju. Sramota je da su se od 41 banke u Beogradu samo triuključile u akciju darivanja paketa za bebe Beograđankama i za još 5.000 žena iz najsiromašnijih opština Srbije
Beogradska hronika
objavljeno: 03.05.2011
