Izvor: Blic, 17.Mar.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužna slika u centru grada
Pasaž na Terazijama, popularni „Bezistan", odavno ne predstavlja „gradsku suvenirnicu" ili mesto za prodaju cveća, čemu je trebalo da služi. Parkirani automobili, butik sa izbačenim sportskim šorcevima i dresovima, zapuštena fontana i zatvorena vrata nekad čuvenog bioskopa „Kozara", predstavljaju tužnu sliku koja svima smeta.
Formalno, o prostoru „Bezistana" treba da brine „Zelenilo Beograd".
- I sam se pitam zašto je „Zelenilo" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobilo, još pre više od 30 godina, u nadležnost Bezistan, kad tamo nema vlati trave za održavanje. Pokrenuo sam ovih dana inicijativu da se ovo javno preduzeće oslobodi te odgovornosti i da se nadležnost nad Bezistanom prenese na „Poslovni prostor" Grada Beograda. Logično je da oni gazduju sa nekoliko butika koji sada tamo postoje - kaže za „Blic" Radovan Draškić, direktor „Zelenila Beograd".
Prolaz između Terazija i Trga Nikole Pašića započinje, sa leve strane, zapuštenim vitrinama bioskopa „Kozara". Sredinom se nižu stubovi, oblepljeni neurednim plakatima, uz koje se najčešće, subotom i nedeljom, „naslone" tezge prodavaca suvenira, suvog cveća, vunenih čarapa i džempera, pa i slatkiša.
Desna strana ulaznog hola u Bezistan je nešto bolja. Pre nekoliko godina otvoren kafić „Biblioteka", pa u produžetku „Mek Donalds" na koji se naslanjaju ekspoziture „Raifaizen" banke.
Nasuprot ovim uređenim poslovnim prostorima, ispred kojih se često parkiraju automobili, nalaze se radnje zakupaca poslovnog prostora (zlatar, „Soko Štark", kiosk sa fudbalskim dresovima, zatvoren prazan kiosk...). Sa nekima od njih „Zelenilo" je čak u sudskom sporu.
- Nama je taj poslovni prostor Bezistana samo na teretu. Neki ne plaćaju, neće da se isele, tužimo se sa njima, vučemo po sudovima... Sa druge strane, imamo užasan pritisak novih zakupaca koji bi da u bezistanu postave baštu, kafić...Zato mislim da je najbolje da to uzme Grad nazad, da se uradi nov projekat rekonstrukcije i osmisli šta sa ovim prostorom - kaže Draškić.
Javni prostor Starog grada, kojem pripada i „Bezistan", tema je kojom se bavi i predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević.
- Pokušavam, već neko vreme, da promenim sliku Bezistana. To je ruglo koje zaista svima smeta. Bezistan je, trenutno, u nadležnosti Gradskog zelenila, a mi ćemo iz opštine učiniti sve da se neko rešenje za njegovo uređenje pronađe - rekla je Mirjana Božidarević za „Blic".
Propali pokušaji
Daleke 1988. Zavod za zaštitu spomenika kulture uradio je „elaborat uslova" rekonstrukcije „Bezistana", a 1995. godine Grad je raspisao konkurs za njegovo uređenje i rekonstrukciju.
Ponuđena rešenja zahtevala su, kako je tada ocenjeno, velika novčana sredstva, tako da ništa nije ni urađeno.
Klupe za suvenire i odmor
Katarina Obradović i Milena Šušić, dve studentkinje Arhitektonskog fakulteta, istraživale su, u okviru šireg projekta koji je rađen na ovom fakultetu, mogućnosti oživljavanja Bezistana.
Njihove ideja je da se u Bezistan, između ostalog, postave umetnički oblikovane klupe koje, preko dana, imale funkciju tezgi za suvenire.
