Izvor: Blic, 07.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri scenarija za mutne poslove
I Beograđani veruju da uz dobru vezu ili dovoljno debelu kovertu mogu sve, posebno u građevinskim poslovima, potvrdili su "Blicu" u kancelariji gradskog javnog pravobranioca. Korupcija u državnoj upravi, pogotovo u zemljama u tranziciji, se doživljava kao pravilo, a ne kao izuzetak.
Iako nisu uspeli da pokrenu ni jednu krivičnu prijavu zbog korupcije, pravnici u kancelariji Gradskog javnog pravobranioca za "Blic" su detaljno objasnili tri scenarija po kojima se odvija korupcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u sferi građevinarstva.
ULOGA ADVOKATA
Za podmićivanje za izdavanje građevinskih dozvola za sada niko nema dokaze, ali Miodrag Baljak, zamenik gradskog pravobranioca kaže da je izdavanje dozvola veoma sporo i da su investitori najčešće dovedeni u situaciju da misle da mogu ubrzati proceduru samo ako nešto plate. Najčešći kanal korumpiranja ide preko advokata. Retko ko se upusti u varijantu da pokuca na vrata i pita službenika, načelnika...koliko novca treba da da ako želi da dobije papire. Baljak navodi da upravo advokati na diskretan način obavljaju taj posao, tačnije naplaćuju uslugu poznanstva sa odgovornim u opštinskoj ili gradskoj administraciji.
- To su ljudi koji se pojave kad treba, kažu investitorima da će obezbediti dozvole u roku, ali da će ih ta usluga koštati. Iako to ne bi trebalo da se tako radi, a taj novac se, u praksi, deli sa potpisnicima dokumenata - objasnio je Baljak.
Prostor za "mešetarenje" je i preplitanje nadležnosti - prvo se dobije dozvola od opštine, pa se kasnije traži dopuna za veći projekat iz Grada, u međuvremenu se premaše sve dozvole, a inspekcija ne reaguje.
- Korupcija se teško dokazuje. U postupku protiv nadležnih u jednom slučaju iz Opštine Voždovac i Grada nije bilo dovoljno dokaza i od njihovih tužbi se odustalo. Generalno, u praksi je takav slučaj da se krupne zverke izvlače, a kola se lome na sitnim igračima - rekao je Baljak.
Naš sago vornik navodi da bi poseban izazov bilo preispitivanje izgradnje kapitalnih obejkata, ali je to nemoguće, jer se oni proglašavaju za "nacionalni interes".
LJUBAZNI, A NE RADE NIŠTA
Duško Vuković, predsednik Samostalnog sindikata građevinara Srbije, takođe naglašava da sporim izdavanjem dozvola za gradnju službenici često u stvari vrše pritisak na investitore da na nelegalan način ubrzaju proceduru.
Službenici često umeju da budu pristojni, da izađu u susret, ali i da ništa ne rade. Predmete drže u fiokama, po ormanima preko svakog roka, klijentima govore da dođu kasnije, da se jave nekom drugom referentu, da to nije njihova nadležnost... Ovako izgleda najtipičniji primer "diskretnog" pritiska da se usluga plati. Tada obično sve počinje takođe suptilnim čašćenjem, sitnim poklonima koji prerastaju i u nešto više.
- Ključna su poznanstva u lokalnoj samoupravi. Preko njih se može zaista sve. Dozvole se dobijaju mimo planova, dele se lokacije za izgradnju ili neki stari objekti koji se kasnije rekonstruišu. Mnogi tenderi su unapred dodeljeni, za njih i znaju samo veliki igrači - objašnjava Vuković, uz napomenu da građevinarstvo omogućava i najlakše "uvlačenje" raznog kapitala.
Osim toga i zarada u građevinarstvu se udvostruči samo kroz jedan projekat, iako bi bilo normalno da ne premašuje pet do sedam procenata, i zato je sve više onih koji žele da se bave ovim poslom. Pritisak na službe koje izdaju dozvole je sve veći, jer svi žele da posao završe što pre i tu se otvara prostor za mito.
U javnom pravobranilaštvu su uvereni i da korupcija stoji i iza mnogih primera nelegalne gradnje, naročito one koju niko ne ruši. Investitorima se isplati i da nelegalno grade jer su kazne veoma blage i "isplative". Korupciju bi, u ovom slučaju, mogle da zaustave strože kazne, efikasnije sudstvo i obaveza rušenja nelegalno sazidanih objekata, što bi i bila jedina prava kazna za investitore.
Blage kazne podstiču korupciju
Kazna za investitora zbog nelegalne gradnje je do tri godine zatvora, a za izvođača radova do godinu dana. Pošto su u pitanju male zatvorske kazne, tužilaštvo uglavnom u ovakvim postupcima nagodbu - uslovnu kaznu, izvesnu nadoknadu štete, uplaćivanje novca u humanitarne svrhe. Investitoru se, dakle, isplati da gradi nelegalno, ali samo pod uslovom da građevinska inspekcija, zbog neke vrste nelegalnog dogovora sa njim, ne poruši objekat na vreme i time mu praktično dozvoli da i nelegalne stanove proda.
Useljene zgrade ne ruše
Gradska građevinska inspekcija takođe može na osnovu izveštaja inspektora na terenu da podigne krivičnu prijavu.
- Imamo u proseku jednu krivičnu prijavu mesečno zbog nelegalne gradnje. Kada je rušenje u pitanju najčešće su u pitanju objekti koji su u izgradnji. Useljene zgrade je nemoguće rušiti. Trenutno je u toku pet rušenja objekata na Vračaru i u Zemunu - rekla je Dragana Pešić, načelnica gradske građevinske inspekcije.
