Izvor: Politika, 19.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri boda u gostima
Na slavi kod ujka-Žareta bilo je kao u srpskom parlamentu. Strine i čike s leve strane stola nikako nisu mogli da se dogovore sa tečama i tetkama s desne, a mi do vrata trpezarije u žaru retoričke borbe mrvicama proje i posne sarme iz punih usta pogađali smo ujna-Radinu rodbinu iz Aranđelovca, poređanu duž trpeze do prozora u dnu salona. Šumadinci su baražnom vatrom, pirinčanom sačmom i gelerima maslinki, uzvraćali na naše velegradske verbalne projektile bezuspešno pokušavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << salvetama da zaštite frizure i svečanu toaletu. Ne znaju na koga su se nameračili!
Supruga, baba, deca i ja ekipa smo iz snova koja ne samo da zna sve o svemu, već horski ne dozvoljava nikome u protivničkom taboru da završi započetu misao. Pokidali smo im živce dok su hvatali dah da bilo šta kažu. Cipelu, doduše, niko nije potegao, ali što ne reći, bilo je strateškog izuvanja ispod damastnog stolnjaka. Mogu samo da zamislim da je baba nekog opaučila svojom bakandžom po tintari. Ne bi mu više palo na pamet da izlaže sopstveno mišljenje. Kao da nekog u „loncu koji vri” zanima šta on pa misli!
Ovogodišnja svetonikoljska tema bilo je sprovođenje novog zakona o saobraćaju. Razmahao sam se pečenom skušom i objasnio razularenim „sagovornicima” da je taj akt moderan i da će sprečiti divljanje po kolovozu i smanjiti broj smrtnih slučajeva. Ej, u Srbiji godišnje na drumu gine ljudi kao u ratnom sukobu niskog intenziteta!
– Kao odgovorni domaćini, moramo zaštititi „živu silu”: radnike, seljake, poštenu inteligenciju, studente, penzionere i dečurliju na prvoj liniji fronta, odnosno na ulici – drao sam se iz petnih žila, a gedža preko puta mene je, daveći se u „krmenadli” od tolstolobika, unjkao kako nema cvonjka da kupi propisanu opremu za traktor.
– Ajd’, rezervni alat, ajd’ prikolica sa ispravnim štopaljkama, pa ajd’ i točkovi bez blata... Ali rotaciono svetlo na kabini! Pa, rođače, ne idem u poteru za kukuruzom, nego u berbu – negodovao je.
Užarilo se, zaličilo na sukob Istok – Zapad. Gorelo je i na pravcu Sever – Jug: uz punjene lignje ubeđivanje je palo oko dodatnih stavki u prtljažniku naših proevropskih krntija. „Severnjaci”, nanizani kao pingvini pored injem okićenog okna, grejući se vrućom rakijom gakali su kako im ne pada na pamet da kupuju „protivpožarac”. Krš se ne isplati gasiti ako plane, a aparat se mora atestirati svakih šest meseci za šta će neko da namlati grdnu lovu! Zajapureni „južnjaci” pored kamina hladili su se pivom, koje je ujka u naramcima unosio sa zavejane terase, i uglas jadikovali: fluorescentni prsluci su sa 50 dinara otišli na 500! Bruka!
Svi raspalili svoju priču. Niko nikog ne sluša... Pred zoru se povukosmo u „jugića”. Na gurku upalismo ljutu mašinu. Strmeknusmo se u „ledenu bajku”. Dve ulice od kuće zaustavila nas saobraćajna patrola. Pronašli mi 0,5 promila alkohola u krvi – a samo sam nazdravio na sve četiri strane sveta! – ali obavezan pribor ne nađoše. „Izađite iz vozila!”, naredio je glas.
Izađosmo iz „crvene munje”, ogrnuti „svetlećim kinezima” – nabavio ja kompletnom timu pre nego što je skočila cena. Svetleća deca i svetleća baba opkolili policajca, mole da ne piše prijavu.
Supruga me izdade. Skinu bezbednosni prsluk! Namrači se! Reče da sam „maliganski maloumni mamlaz” koji pijan vozi porodicu! Lice u uniformi, hvala svetom Nikoli, to dobro čulo. Saopštilo mi da parkiram vozilo i sutra trezan dođem po njega: – Ovim prekršajima zaradili ste bar tri kaznena boda...
– Tri boda! – kriknu žena i nastavi da mi ređa sve najgore na „m”.
– Vidim, gospodine, da ste već teško kažnjeni. Vama gora kazna i ne treba. Sada vam opraštam, ali od Nove godine... – vrati mi saobraćajac dozvolu i podseti da pod hitno nabavim „prvu pomoć”. – Takvima kao što ste vi, nikad se ne zna kad će da zatreba...
Darko Kalezić
[objavljeno: 20/12/2009]
