Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovci i prodavci
Nemam previše godina, ali ih se nabrojalo sasvim dovoljno da pamtim kako su nekada trgovci gospodskim ponašanjem činili da se i kupac oseća gospodski. Barem je po tome Beograd bio znan.
Karte su se, zatim, nekako nakaradno izmešale i od gospode je ostao samo pežorativ, nalik jedva čujno izgovorenoj psovci. Ovo su neka "paganska" vremena u kojima smo naterani da se ponizno klanjamo plejadi malih, ćudljivih bogova zajedničkog imena – prodavci.
S namerom ih ne zovem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trgovcima, jer to nisu (neka mi oprosti onaj promil časnih trgovaca, koji je to još uvek). Prodavac nije esnaf, niti filigran svog posla, već isfrustrirani posrednik između robe i novca, koji će, eto, prodati nešto – ako baš mora.
Primer prvi: samousluga.
Ulazim u nju, prodavačice su zauzete razmenjivanjem svežih tračeva, ne skreću pogled k vratima.
– Dobar dan – glupo ječi kada se kaže uludo. Ehom mi stiže otpozdrav. Prilazim im na "nepristojnu" razdaljinu, bezmalo da već i ja čujem friške abrove. Uzalud, još me "ne vide".
– Izvinite – ovako smrtan i grešan obratih se "bogovima".
– Reci! – trže se šatirano božanstvo.
– `Leb – izostavih od uzbuđenja i ono "H" na početku i sve ostalo što sam mislio da pazarim... Ko bi rekao da u toj manikiranoj šačici ima toliko besa? Ščepa onaj hleb (domaćinski, golom šakom), vrisnu poparana kesa, izvijem se levo, desno pa opet levo i dohvatim tovar. Ko će sad još da traži viršle i jogurt?! Ja vala ne, pa da je za lek. Prodavnica barem ima, pa ću lagano, ovim ritmom kupovine, za dva, dva i po sata ispazariti sve stavke. Strpljen spasen...
Nek` se "Atina" i "Minerva" razgovore. Mlad sam, u vrhunskoj formi za dugo stajanje pred kasom. A, imam i hlebić da grickam...
Primer drugi: butik.
Hram u kome stoluju najveća božanstva. Ulazi se tiho, pokorno i bez ikakvih očekivanja. Tu se prinose najskuplje žrtve i neljubaznost je obično proporcionalna ceni.
Identitet i samopoštovanje su mi već dobrano poljuljani konstantnim ignorisanjem od strane osoblja raznih STR-a, SZR-a...
Dođe mi da do iznemoglosti mlatim ulaznim vratima po sirotom zvoncetu, prikovanom nad njima, ali šta bi to vredelo?! Gospođici za pultom jednostavno nije dan... Ko zna kakve joj vesti donose te mahnite poruke na mobilnom telefonu na koje tako ažurno i hitro odgovara?!
Istina, nisam neka markantna pojava, ali mogla bi da podigne glavu, kol`ko da razmrda vrat. Najviše vređa taj potuljeni pogled ispod obrva koji vas prati kao potencijalnog kradljivca, ili nekoga ko, po slobodnoj proceni prodavca, nije dovoljno platežan za tako "elitno" mesto, više negoli kao poštovanog kupca.
– Izvinite, imate li od ovog modela broj 34 – istegao sam se koliko mogu i podigao ofinger sa farmerkama uvis, ne bi li "Kleopatra" bez previše angažovanja mogla da s kraja na kraj radnje vidi o čemu je reč.
– Ne – odgovara kratko i koncizno, štedeći taj mironosni vazduh koji struji oko nje.
– A hoćete li možda... – sad već preterujem. Što bi pa ona morala da zna hoće li dobijati još brojeva? Što bi morala išta da proda? Platica ide, pa ide. Sreća da je ne plaćaju na procenat, kurtoazni osmeh, izgovorenu reč... To je naša nesreća.
Primer treći: odeljenje za reklamacije.
To su zapravo fiktivne službe u kojima vas u tri reči ubede da ste: glupi, nesposobni i drski. Garantni list nije povlastica, već prokletstvo, tačnije Pandorina kutija čijim otvaranjem preuzimate na sebe sva prokletstva ovoga sveta.
Čim stanete pred šalter razgoropadi se osoba koja bi, po sili zaduženja, trebalo da je tu zbog vas. Napad je najbolja odbrana i tom taktikom predupređuje svaki pokušaj da se obratite. Pošto vas ubedi da ste sami krivi za sve, da ste od zlog oca i gore majke i da je jadna tehnika koja vama služi, možda i sasluša šta imate da kažete.
Tako sam i ja posle iscrpnog monologa o statičkom elektricitetu shvatio da nije greška u usisivaču što me drma struja kad god ga uključim, već u meni glupom, neukom i drskom što se bezobzirno ponašam kao provodnik...
Toliko o tome. Trgovci – neka vam je doveka hvala. Prodavci – neka vam je Bog u pomoć...
[objavljeno: ]
