Izvor: Politika, 15.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Treći Beograd” bez kanalizacije
Pored obećanja političara, da bi naselja sa leve obale Dunava trebalo da dožive procvat, tamošnji žitelji nemaju ni najosnovniju infrastrukturu
Deo prestonice smešten sa leve obale Dunava, trebalo bi da, ako je suditi prema najavama političara u jeku predizborne kampanje, dobije mnogo značajniju ulogu u životu grada nego što je imao do sada.
Krnjača, Kotež, Ovča, Borča, Crvenka, Kovilovo, Glogonjski rit, Jabučki rit, Padinska Skela, Vrbovski, Besni Fok, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Preliv i Dunavac u poslednje vreme često nose naziv „Treći Beograd”.
Na svega nekoliko kilometara od centra, stanje u ovom delu grada ostavlja utisak zaostalih opština iz unutrašnjosti. Nemaju dovoljno zdravstvenih ustanova ni objekata za kulturna dešavanja, a kubure i sa kanalizacijom...
Prema rečima Ljubiše Karunca, predsednika Upravnog odbora udruženja građana „Dunavski venac”, u kraju postoji samo jedan Dom zdravlja smešten u Borči, čiji kapaciteti nisu dovoljni da zadovolje potrebe svih građana, a lekar ambulante u Padinskoj Skeli dežura dva, tri sata dnevno...
– Našim sudbinama političari se bave isključivo od izbora do izbora. Obećavaju nam kule i gradove, a kada se domognu vlasti, zaborave sve što su pričali. Ne preostaje nam ništa drugo nego da pokušamo da se sami organizujemo i pokušamo da nešto promenimo – kaže Karunc.
Lista problema sa kojima se bore žitelji „Trećeg Beograda”, kreće od nedostatka još jednog mosta koji bi ih povezao sa starim delom grada, pa do loše preventive u borbi protiv alergije od ambrozije.
– Stalno se priča o izgradnji nekakvog prstena oko grada, ali kako stvari stoje pre bi moglo da se kaže da je reč o poluprstenu, pošto je u planu izgradnja obilaznice samo u pravcu Novog Beograda. Pravo rasterećenje grada od saobraćaja bilo bi postignuto, kada bi se izgradili mostovi u pravcu Višnjice i još jedan prema Zemunu – tvrdi Karunc.
U „Trećem Beogradu” samo su pojedini delovi Borče povezani na gradsku kanalizacionu mrežu, a deo Padinske Skele koristi magistralnu kanalizaciju PKB-a, koja se odvodi u Dunav. Ostala domaćinstva imaju septičke jame koje se, zato što su loše urađene, za vreme velikih kiša, u periodu podignutog vodostaja reke, delimično izlivaju – i mogu da prouzrokuju zarazne bolesti...
D. Vukotić
[objavljeno: 16.04.2008]
