Izvor: Politika, 22.Jun.2009, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treće doba u „divljem” domu
Procenjuje se da u prestonici o vremešnim sugrađanima brine 50 neregistrovanih objekata
„Provedite treće doba na dostojan način”, „Nastavite život u našoj oazi”, „Družite se sa vršnjacima okruženi zelenilom” – samo su neki od slogana privatnih domova za stare osobe kojima privlače vremešne Beograđane da za određenu sumu evra postanu njihovi stanari. Iza velikog broja ovih oglasa krije se nelegalni privatni smeštaj u kome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << često radi i nestručno osoblje.
U prestonici, kako „Politika” saznaje, trenutno bez dozvole Ministarstva rada i socijalne politike posluje gotovo 50 privatnih domova za stara lica. Inspektori ovog ministarstva od početka godine stavili su katanac na dva objekta koji nisu zadovoljavali strogo propisane uslove za rad, dok je 2008. bilo 12 zatvorenih domova.
Kako objašnjava Suzana Paunović, načelnik za inspekcijski nadzor u Ministarstvu rada i socijalne politike, brojka od 50 „divljih” domova vrlo je verovatna jer je teško kontrolisati sve one koji se na nelegalan način bave ovim oblikom socijalne zaštite.
– Najveći problem nastaje kada neko otvori dom na periferiji grada i tako se skloni od očiju javnosti i naše inspekcije. Često se dešava da objekat u kome brinu o starim osobama osnivači i ne nazovu domom, već pansionom ili hostelom, što dodatno umanjuje mogućnost da ih odmah otkrijemo. Ipak, većina vlasnika ovih objekata sami sebi „skoče u stomak” jer se slobodno reklamiraju na tržištu i kada ih naši inspektori provere, sledi zabrana. Često se dešava da za ovakve slučajeve saznamo tek kada u nekom objektu nastane veliki problem koji nezadovoljni srodnici korisnika prijave nama – kaže Paunovićeva.
Zato, apeluje na stanovnike prestonice da pre nego svoje najmilije smeste u neku privatnu ustanovu, obavezno provere da li je legalna. U suprotnom, sami snose odgovornost za propuste u brizi prema njihovim roditeljima, bakama, dekama, rođacima...
– Ministarstvo garantuje kvalitet usluge samo u državnim i privatnim domovima koji su registrovani. Kada se neko požali na loš smeštaj, slabu zdravstvenu negu ili cenu u neprijavljenom objektu, mi ga proverimo. Ipak, mali broj kontrolisanih objekata je trajno zatvoren zbog izuzetno loših uslova za smeštaj starijih sugrađana. Većina je sebi dozvolila manje propuste koji kada se otklone ne predstavljaju prepreku da se taj dom registruje i nastavi da radi, ali legalno – rekla je Paunovićeva i najavila strožu kontrolu inspektora.
Za to vreme prava poplava domova za stare „na crno” preti da potopi privatne koji su zadovoljili sve kriterijume ministarstva. Prema rečima doktora Vladana Čokića, vlasnika Centra za negu i zdravstveni nadzor starih „Lug”, koji je u okolini Mladenovca otvoren još 2004. godine, neregistrovani stacionari predstavljaju veliku i nepravednu konkurenciju.
– Kada neko ne poštuje propise, on može lako da kalkuliše i sa cenom smeštaja starih osoba. Tako je često snize i privuku neinformisane ljude dok mi koji redovno plaćamo sve dažbine i strogo vodimo računa o kvalitetu boravka naših korisnika, trpimo. Ipak, usluga koju pruža većina legalnih privatnih domova neuporedivo jebolja, a ljudi to znaju da cene. Zato kod nas trenutno borave i sugrađani koji su pobegli glavom bez obzira iz „divljih” domova gde osim lošeg smeštaja i hrane, radi malobrojno i nestručno osoblje. Na ovaj način oni sebi obezbeđuju solidnu zaradu – ističe Čokić koji smatra da je upravo finansijski momenat među glavnim razlozima za masovno otvaranje pre svega neregistrovanih, ali i nekih legalnih privatnih domova.
Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, od 25 privatnih stacionara u Srbiji, 22 smeštena su u prestonici. Samo prošle godine otvoreno je njih 11, dok se ove, pored dva koja su već počela da rade, očekuje da još sedam dobije dozvolu.
– Oni koji se rukovode lakom zaradom misle da je dovoljno imati praznu kuću i eto doma za stare osobe. Kada uvide šta je sve potrebno obezbediti korisnicima nastanu problemi sa kojima mogu da se suoče jedino oni koji stvarno žele da svojim stanarima olakšaju treće doba, odnosno da pruže pravu socijalnu zaštitu – zaključuje Čokić.
J. Cvetković
[objavljeno: 22/06/2009]
