Izvor: Blic, 02.Mar.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tramvaji stariji od Beograđana
Ove godine navršiće se decenija od kako je grad Beograd kupio poslednji tramvaj. Tramvajski vozni park poslednji put je proširen 2001. godine, kada smo od švajcarskog grada Bazela dobili donaciju od 27 tramvaja tipa „divag", prepoznatljivih po zelenoj boji. Ono što nismo znali jeste da su to ujedno najstarija vozila na prestoničkim šinama, proizvedena pre nego što su mnogi Beograđani uopšte rođeni, tačnije, 1967. godine.
Iako nekome ovi podaci mogu izgledati zaprepašćujući, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Slaven Tica, generalni direktor GSP-a, smatra da za pet godina, uz „nešto volje i novca", beogradski tramvajski sistem može postati ravan onima u razvijenim evropskim prestonicama.
Beograđane trenutno prevozi ukupno 203 tramvaja i 25 prikolica, od čega 200 zglobnih i tri solo vozila. Pored 27 „divagovih", imamo još 173 češka tramvaja tipa KT-4, čija je prosečna starost 25 godina.
- Važno je napomenuti da je eksploatacioni vek tramvaja između 20 i 30 godina i da su naši tramvaji, kao i svi u svetu, prošli kroz generalne remonte i modernizacije. Tako su „divagovi" tramvaji imali dva generalna remonta dok su ih koristili Švajcarci, a jedan u Beogradu. Računamo da posle toga mogu biti u eksploataciji narednih 15 godina. Inače, osamdesetak istih takvih tramvaja još funkcioniše i predstavlja „udarnu iglu" tramvajskog podsistema u Bazelu - napominje Tica.
On dodaje da je iz češkog kontingenta, ne računajući 20 tramvaja kupljenih 1998, trideset modernizovano 2002/2003. godine, a da će tenderske ponude za generalni remont još 60 vozila biti otvorene 1. aprila. Međutim, iako će nakon modernizacije i rekonstrukcije dobiti savremeniji izgled i sistem vuče, kao i klimatizaciju, Tica procenjuje da se Beograđani „novim" a starim tramvajima neće provozati pre kraja naredne godine.
Prema rečima generalnog direktora GSP, postoji nekoliko razloga što od 2000. godine nije kupljen nijedan tramvaj, dok je u istom periodu, uključujući japansku donaciju, nabavljeno oko 500 autobusa, koji čine više od polovine sadašnjeg autobuskog voznog parka.
- Tramvaji dnevno prevezu oko 20 odsto putnika GSP, odnosno oko 350.000 ljudi. Zato smo u proteklom periodu, kada je postojao i problem s novcem, akcenat stavili na razvijanje autobuskog podsistema. Naime, dok cena jednog autobusa ide od 300 do 350 hiljada evra, savremeni tramvaj od 25 metara, za pet metara duži od naših, košta 1.250.000 evra kod istočnih proizvođača, a kod zapadnoevropskih i do tri miliona evra. Ipak, nadam se da ćemo u naredne dve godine nabaviti najmanje 20 novih tramvaja - kaže Tica.
Činjenica je, međutim, da nadležnima predstoji puno posla dok beogradski tramvajski sistem ne bude unapređen do evropskog nivoa.
Na putu ka tome, Tica najavljuje i kupovinu novih tramvaja sa lakim šinskim sistemom (LŠS).
- Naš cilj je da budući tramvaj funkcioniše na istoj mreži sa LŠS-om, zbog čega će na pojedinim deonicama postojeći tramvajski koloseci biti prošireni trećom šinom. Tako će tramvaji saobraćati deonicom LŠS-a od Ustaničke do Vukovog spomenika, gde će se razdvajati, ulaskom LŠS-a u podzemni tunel. Pošto će srednja eksploataciona brzina na površini iznositi oko 20 kilometara na sat, isključeno je da će tramvaji usporavati LŠS. Prednost LŠS-a ostvaruje se upravo u podzemnom delu, gde razvija brzinu i do 40 kilometara na sat - objašnjava Slaven Tica.
Neropisno parkiranje koči tramvaje
Slaven Tica upozorava i na problem opšte (ne)kulture naših sugrađana.
- U poslednje dve godine imamo velike probleme u tramvajskom saobraćaju izazvane nepropisno parkiranim vozilima, sudarima trećih lica na šinama, vožnjom kroz tramvajske baštice... Svi ti faktori učestvuju sa 58 odsto u svim poremećajima tramvajskog saobraćaja, što je nenormalno. Rešenje treba tražiti u podizanju saobraćajne kulture, poštovanju propisa i, na kraju, ako ništa ne preostane, kažnjavanju nesavesnih vozača - smatra Tica.
Šine veliki problem
Iako je u poslednje tri godine Grad uložio ogromna sredstva u revitalizaciju tramvajske infrastrukture, Slaven Tica kaže da još postoje mnoge deonice kojima je potrebna hitna rekonstrukcija. Ništa čudno, ako se zna da, od kako je napravljena, u tramvajsku infrastrukturu gotovo da uopšte nije ulagano. U naredne tri godine, doduše, trebalo bi da bude rekonstruisano 33,3 od ukupno 50,2 kilometara šina, ali to, u poređenju sa rezultatima na tom polju u poslednje dve godine, izgleda kao grandiozan projekat. Naime, u pomenutom periodu, od 33 kilometara rekonstruisano je svega oko petnaestak procenata, odnosno nekih pet kilometara.
