Izvor: Blic, 26.Jan.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toplana će se grejati „na vodu“
U krugu toplane „Konjarnik" juče je puštena u rad hidrogeotermalna toplotna pumpa, koja zagreva novoizgrađeni objekat površine oko 240 kvadrata. U okviru ovog pilot-projekta prostorije će se, umesto naftom i ugljem, zagrevati preradom podzemnih voda iz tog područja.
Ovakav način grejanja u odnosu na klasične sisteme rezultuje uštedom energije od 30 odsto, a čak i do 75 odsto u kombinaciji sa toplotnom pumpom vezanom na bunar. Osim grejanja, omogućuje i hlađenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prostorija preko panela ugrađenih u podove i zidove. Hidrogeološka istraživanja na području Toplane „Konjarnik" trajala su godinu dana. Urađen je istražno-eksploatacioni bunar dubine 115 metara, na kojoj temperatura vode iznosi oko 19 stepeni Celzijusa. Iz njega se može dobiti količina vode od oko 100 metara kubnih dnevno, od kojih se dobija energija preko 50 kilovata, dovoljna za grejanje objekta od više stotina kvadrata.
- Do sada su toplane u Beogradu koristile isključivo fosilna goriva. „Beogradske elektrane" planiraju da u budućnosti pređu na zagrevanje obnovljivim izvorima energije, koje bi bilo oko 70 odsto jeftinije. Cilja nam je da cena grejanja u gradu ostane ista bez obzira na stalni porast cene nafte u svetu - istakao je Vladan Marković, generalni direktor ovog javnog preduzeća.
Dejan Milenić, docent Rudarsko-geološkog fakulteta, čiji su stručnjaci izradili studiju za ovaj projekat, objasnio je da su ti izvori neiscrpni, za razliku od fosilnih goriva koji se troše sto hiljada puta brže nego što su se stvorili. Rudarsko-geološki fakultet radiće tokom cele ove i naredne godine na projektu istraživanja mogućnosti uvođenja ove vrste grejanja za ceo grad. Pilot projekat je koštao 15.000 evra , a finansirale su ga „Beogradske elektrane". Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika Beograda, rekao je prilikom jučerašnjeg obilaska Toplane „Konjarnik" da ovo preduzeće ubuduće može da računa na finansijsku podršku grada u vidu kredita ili bespovratnih sredstava.
- Ovaj relativno mali objekat je primer kako se mogu iskoristiti bogati izvori geotermalne vode na kojima leži Beograd. Bitno je istaći da se ovako ne zagađuje okolina. Finansiranje sličnih projekata neće biti trošak već dobitak za grad zbog uštede na energentima - smatra Alimpić.
Obnovljivi izvori energije
Potencijal korišćenja obnovljivih izvora energije kod nas je izuzetno veliki, jer se u sklopu daljinskog grejanja može koristiti solarna energija, geotermalna energija, spaljivanje biomase i smeća, otpadna toplota iz industrijskih procesa i energija dobijena iz kanalizacije.
Priključenje na ovaj vid grejanja
Hotel „Ljig", koji je u sastavu „Beogradskih elektrana", sledeći je objekat koji će se zagrevati geotermalnim izvorima energije. Pored njega, u krugu Toplane „Novi Beograd" će za godinu dana biti podignuta zgrada od 10.000 kvadrata koja će biti grejana na isti način. Od stambenih objekata, prvo će na novi sistem biti priključeno 14.000 kvadrata u novobeogradskom bloku 29.Završen je, takođe, idejni projekat za izgradnju toplotnog izvora u Krnjači koji bi, kao pogonsko gorivo, koristio sojinu slamu. U Toplani „Cerak" mogli bi biti postavljeni solarni kolektori, a studija izvodljivosti je u toku.
