Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titula podstakla razvoj grada
Kad je „Fajnenšel tajms" u martu 2006. godine proglasio Beograd „Gradom budućnosti južne Evrope", gradske vlasti tada su prognozirale da će se u prestonici u 2009. godini graditi oko milion i po kvadrata poslovnog i stambenog prostora, da će se prosečna plata kretati oko 500 evra, kao i da će tempo zapošljavanja biti na daleko višem nivou. Iako se čini da nije tako, ove procene su se zaista ostvarile.
- Ono što treba da se desi i Beogradu i Srbiji je da strani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kapital počne što brže da pristiže. Bez toga nema novih radnih mesta i novih programa. Novca u samoj zemlji nema mnogo, već je on kod stranih investitora i zato su nam oni neophodni - rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda 2006. godine povodom izbora srpske prestonice za „Grad budućnosti južne Evrope".
Interesovanje investitora
Preporuka Beograda u „Fajnenšel tajmsu", najpoznatijem svetskom ekonomskom listu, značila je poziv investitorima da ulažu u prestonicu. Tri godine kasnije, Beograd je najinteresantniji grad u ovom delu Evrope za strane investitore, pogotovo kad je reč o nekretninama. Trenutno se u glavnom gradu gradi između milion i milion i po kvadrata stambenog i poslovnog prostora, a investitori su uglavnom strane kompanije. Samo za uređenje građevinskog zemljišta gradski budžet se napuni sa oko 150 miliona evra godišnje, što je za tri puta više nego 2004. godine. Uprkos finansijskoj krizi, interesovanje stranaca za ulaganje u Beograd i dalje je veliko.
- Posebno interesovanje pokazuju Nemci, Austrijanci i Izraelci. Na to utiče ogromna tražnja za nekretninama. Takođe, platežno smo sve jači i jači - kaže Aleksandar Miloradović iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza „Siepa".
On, međutim, smatra da gradske i republičke vlasti nedovoljno komuniciraju sa investitorima, koji su već sad spremni da ulože novac u Beograd. Takvo mišljenje deli i Aleksandar Zavišić, mendžer iz kompanije „Atlantik oušn".
- Uslovi za investiranje se nisu mnogo promenili. Grad i država su spori u promeni zakona. Izbori su mnogo toga iskomplikovali, ali ni posle njih se ništa nije uradilo. Mnogi važni zakoni, poput onog o planiranju i izgradnji stoje, a to nam predstavlja problem, jer dugo čekamo na dozvole. Da smo na vreme uložili 90 miliona evra, kako smo planirali, i finansijska kriza bi zakasnila - kaže Zavišić.
U Gradu, međutim, tvrde da komunikacija sa investitorima postoji i da čine sve da im olakšaju poslovanje u Beogradu. Dodaju da su pre mesec i po dana obavljeni razgovori sa predstavnicima kompanije „Bauhaus", koja će u Beogradu otvoriti pet tršnih centara. Razgovori se vode i sa „Ikeom", koja će, osim prodajnog centra, u prestonici otvoriti i fabriku.
Centar regiona
Iako se u Beogradu sve teže živi, statistika govori da su plate u poslednje tri godine porasle za više od 100 evra. Prosečna januarska zarada prošlog meseca iznosila je oko 470 evra, dok je u 2006. godini iznosila oko 350 evra.
- Postoje realne prognoze da će Beograd postati regionalni poslovni centar za ovaj deo Evrope. Nalazi se na odličnoj geografskoj poziciji, na Dunavskom koridoru 7, važnom za logistiku, koji je Evropska unija postavila za jedan od svojih prioriteta - dodaje Miloradović.
Zahvaljujući dolasku stranih kompanija i velikim investicijama, porastao je i broj zaposlenih. Tako je nezaposlenost u poslednje tri godine pala sa 21 odsto na 13 odsto.
U Gradu posebno ističu činjenicu da su u prethodnih nekoliko godina vraćeni svi dugovi javnih preduzeća, kao i da je na sistem daljinskog grejanja priključeno oko 30.000 novih korisnika. Navodi se i podatak da je GSP „Beograd" pre nekoliko godina raspolagao sa svega 380 vozila, a danas ih ima oko 1.400.
- U nekim školama su, na primer, pregradni zidovi bili napravljeni od šperploče, prozori su otpadali, krovovi prokišnjavali... Sve to za onaj Beograd od pre 20 godina nije ništa, ali za onaj od 10 jeste mnogo. Na pitanje da li je Beograd iskoristio titulu „Grada budućnosti", mogu samo da odgovorim da se mnogo brže razvijao nego drugi gradovi u regionu - kaže Radimila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika.
Beograd u rangu Londona i Pariza
Beograd je u martu 2006. godine dobio prizanje za „Grad budućnosti Južne Evrope". Osim srpske prestonice,
slična priznanja dobili su još London, Pariz, Brno i Baku.
Ovo takmičenje organizuje specijalizovano izdanje „Fajnenšel tajmsa" za strana direktna ulaganja i predstavlja preporuku za lokacije u koje treba ulagati. Kriterijumi po
kojima stručni žiri odlučuje su ekonomski potencijal, troškovi poslovanja, ljudski resursi, transport, informacione tehnologije i telekomunikacije, kvalitet života za strane ulagače, kao i najbolja promotivna strategija za privlačenje stranih direktnih investicija.
.jpg)
