Izvor: Studio B, 19.Mar.2013, 14:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Timofejev: Studio B će biti ubijen

"Studio B će biti ubijen, ako se država povuče iz njegovog vlasništva", kazao je Aleksandar Timofejev na četvrtoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona u Beogradu.

Četvrta i poslednja javna rasprava o novom nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima održana je u Beogradu. Predstavnici medija imali su priliku da čuju stavove radne grupe koja je izradila nacrt, ali i da iznesu svoje primedbe, pre nego što taj dokument bude upućen na usvajanje Ministarstvu kulture, Vladi i >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Skupštini Srbije.

Najčešće pominjana odredba nacrta novog zakona jeste ona koja definiše da država ne može biti osnivač medija. Tome se protive predstavnici lokalnih i regionalnih medija, a direktor i glavni i odgovorni urednik Studija B Aleksandar Timofejev smatra da bi to značilo kraj za našu kuću.

Dvanaest godina od demokratskih promena, Srbija još nije uspela precizno da uredi oblast javnog informisanja. Novi nacrt zakona predviđa povlačenje države iz medija, što će, prema mišljenju članova radne grupe koja ga je pripremila, značiti i prestanak mogućnosti državnog pritiska na medije. S takvim stavom saglasni su ministar kulture Bratislav Petković, šef delegacije EU Vensan Dežer, predstavnici OEBS-a i Ambasade Velike Britanije. Uz njihovu podršku, radna grupa Ministarstva kulture izradila je nacrt zakona za koji član grupe Aleksandar Avramović tvrdi da predstavlja ispunjavanje obaveza preuzetih Ugovorom o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom. Predviđa potpuno povlačenje svih nivoa državne vlasti iz vlasništva u medijima i mogućnost za takozvano projektno finansiranje. Tako bi, smatraju predlagači, bili izjednačeni svi. To pozdravlja Medijska koalicija u kojoj su ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres i Asocijacija medija, ali smatraju da novi način finansiranja nije precizno definisan.

„Odredbe o projektnom finansiranju su nejasno postavljene, kriterijumi za dodelu sredstava moraju biti objektivni, merljivi, uz puno poštovanje pravila o kontroli državne pomoći i slobodnog tržišta, a u skladu sa odredbama Medijske strategije. U konkursnim komisijama, većinu moraju činiti eksperti koje delegiraju profesionalna udruženja i medijske asocijacije", smatra predsednik ANEM-a Saša Mirković.

S odredbom o povlačenju države iz vlasništva ne slaže se Ana Tomanova-Makanova, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, koja kaže da bi time, između ostalog, bilo ugroženo informisanje na jezicima nacionalnih zajednica. Oštro neslaganje izrazili su i predstavnici više lokalnih medija koji tvrde da je dosadašnje iskustvo pokazalo da to znači kraj medija i lokalni medijski mrak. Posebno glasni u odbrani takvih stavova bili su oni s juga i severa Srbije.

Dvomilionskom Beogradu potreban je gradski medij, rekao je direktor i glavni i odgovorni urednik Studija B Aleksandar Timofejev. On kaže da nacrt zakona gradskom javnom servisu ne donosi ništa dobro.

„U najkraćem, drage kolege, to će ubiti Studio B. Kad kažem da će ovaj Zakon, ako se ovako primeni, ubiti Studio B, izneću vam nekoliko podataka. Grad Beograd iz budžetskih sredstava izdvaja za tekuće poslovanje oko 215 miliona dinara ove godine. Dakle, nešto više od 17 miliona dinara mesečno. Ta sredstva pokrivaju između 45 i 55% mesečnih rashoda Studija B. Ostalo teško, ali zarađujemo na tržištu. Novac koji zarađujemo, samo su mrvice od marketinškog kolača koji odlazi nacionalnim emiterima. Jer koliko god da smo u Beogradu gledaniji od bar tri nacionalne stanice, ogroman novac za reklame oglašivači i sponzori daju isključivo emiterima koji se vide na teritoriji cele Srbije. Kada su se, pre nekoliko dana, tone mazuta izlile u Grockoj i krenule ka Dunavu, Studio B je u rekordnom roku počeo da izveštava sa lica mesta i naše snimke je preuzeo i RTS. Kada je gorela fabrika lekova Galenika, Studio B je prekinuo program u prajm tajmu i čitavu noć izveštavao i smirivao građane da katastrofe neće biti. Ajde da postavimo pitanje da li bi neki od nacionalnih emitera prekinuli npr. visokorejtingovane serije, prenos tenisa ili fudbala ili gledane rijaliti šouove zbog toga? Sumnjam. Dakle, mi bez redovnog finansiranja koje dobijamo od grada Beograda, u ovom vremenu, prosto ne bismo mogli da funkcionišemo. Žao mi je, ali moram reći, u momentu kad ono prestane, to je kraj Studija B, onakvog kakvog ga gledaoci i slušaoci poznaju godinama. Sigurno da postoji još mogućnosti, a ne ukidanje finansiranja i privatizacija sad i odmah", rekao je Timofejev.

Budući da je Medijskom strategijom definisano postojanje regionalnih javnih servisa, a da oni Nacrtom zakona o javnom informisanju nisu predviđeni, predsednica Sindikata Studija B Jelena Vučićević postavila je članovima radne grupe pitanje kada je to država Srbija zvanično redefinisala Medijsku strategiju.

„Kolizija Zakona o informisanju i Medijske strategije, koja je u Briselu dobila pozitivno mišljenje i na osnovu koje je, između ostalog, Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, predstavlja pravni skandal", istakla je Jelena Vučićević i najavila da će Sindikat Studija B zatražiti tumačenje Evropske komisije povodom te kolizije.

Predsednica Sindikata Studija B ukazala je i na činjenicu da Nacrt zakona o javnom informisanju nije usklađen s najvišim pravnim aktom - Ustavom Srbije.

„Budući da Ustav predviđa da je svako slobodan da osniva medije, ograničavanje tog prava lokalnim samoupravama i gradovima predstavlja neustavnu odredbu. Zbog toga će Sindikat pokrenuti i postupak za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom", zaključila je Vučićevićeva.

Rade Veljanovski, član radne grupe za izradu nacrta, veruje da je projektno finansiranje ipak dobro rešenje. Tokom rasprave, međutim, čula su se i mišljenja da bi rešenje moglo biti i u formiranju fondacija i ustanova, koje bi umesto države, bile osnivači medija.

Da bi sprečilo neuspešne privatizacije, Ministarstvo kulture i informisanja doneće novi pravilnik o privatizaciji lokalnih medija, kaže član radne grupe Aleksandar Avramović, i dodaje da zakon predvidja dva modela privatizacije, podelu vaučera zaposlenima i prodaju strateškom partneru.

"Kad je reč o samoj privatizaciji, da ne bude da je to nekome samom palo na pamet da uradi. Dakle, privatizacija je posledica naših međunarodnih obaveza koje su prihvaćene potpisivanjem Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju s EU. Naša je obaveza da uredimo ovu oblast", kaže Avramović.

Javna rasprava u Narodnoj banci Srbije poslednja je u nizu, a sam proces javne rasprave traje do kraja nedelje. Mediji, udruženja medija i strukovne organizacije do tada mogu da dostave svoje predloge za izmenu nacrta zakona. Kad ih razmotri, radna grupa uputiće konačni predlog Ministarstvu kulture, čime počinje i formalni deo procedure usvajanja zakona.

Nastavak na Studio B...

Akter: Primedbe na nacrt zakona o javnom informisanju

Blic: Zakon favorizuje državne medije