Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teže se diše
Vazduh u gradu zagađeniji poslednjih dana. – Najugroženiji delovi Bulevara despota Stefana, Ulice Miloša Pocerca i Savska, centar Zemuna, delovi Vračara i Dorćola, kao i industrijska zona u Krnjači
Vazduh u prestonici juče je bio zagađeniji nego prethodnih dana. Koncentracije benzena, azot-dioksida, ugljen-monoksida, kao i čestica veličine do 10 mikrona bile su naizmenično povećane u Bulevaru despota Stefana i Zemunu. Prema rečima dr Snežane Matić-Besarabić,iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradskog Zavoda za javno zdravlje,mesta panici nema, jer povećana koncentracija nije trajala celog dana.
– U poslednja dva dana došlo je do povećanja koncentracije štetnih materija u vazduhu u nižim slojevima atmosfere. Ovakvu situaciju u pojedinim gradskim zonama uslovila je velika razlika između niskih jutarnjih i večernjih temperatura i dnevne, kao i povećane vlaga i magla. To je omogućilo nagomilavanje zagađujućih materija i praktično dovelo do stvaranja aerosola koji se udiše – rekla je dr Matić-Besarabić.
Saobraćaj je jedan od izvora zagađenja u urbanoj sredini. Zato ne čudi što su, kaže doktorka, najugroženije gradske zone: delovi Bulevara despota Stefana, Ulice Miloša Pocerca i Savska, centar Zemuna, delovi Vračara i Dorćola, kao i industrijska zona u Krnjači.
– Opasnost predstavljaju kotlarnice, posebno na mazut, dizel i ugalj. Individualna ložišta na širem gradskom području, pa i nekim delovima Vračara dodatno doprinose zagađenju vazduha. Doduše, valja podsetiti da su brojne kotlarnice u užem gradskom jezgru ugašene da bi se zaštitila životna sredina – istakla je naša sagovornica.
Meteorološke prilike takođe utiču na stepen zagađenosti vazduha koje zimi nastaju usled veće vlažnosti, oblačnosti bez padavina i niskih temperatura bez vetra.
– Za naše podneblje periodi većeg zagađenja su zima i jesen. Centralna zona grada je najproblematičnija. Međutim, povećanih koncentracija štetnih materija nema kada padaju kiša ili sneg, a vetar ih brže odnosi, što pozitivno utiče na kvalitet vazduha – kazala je Snežana Matić-Besarabić.
Ona podseća da veće prisustvo benzena, sumpor-dioksida ili ugljen-monoksida nepovoljno deluje na osobe obolele od hroničnih respiratornih bolesti, posebno astmatičare, one sa spastičnim bronhitisom, kao i kardiovaskularne pacijente.
– Najosetljivija su deca predškolskog uzrasta, školarci i stari. Zdravstveno stanje osoba koje imaju neko respiratorno oboljenje pogorša se kada su koncentracije zagađujućih materija povećane – objasnila je doktorka.
Međutim, planski izgrađena naselja na teritoriji grada i uzvišeni delovi prestonice imaju čistiji vazduh,a zagađenja su manja od zakonom dozvoljenih.
D. M.
[objavljeno: 23/01/2008.]
