Izvor: Politika, 10.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teretnjaci zaobilaze centar
Potrebno izraditi studiju kojom će biti utvrđeno snabdevanje privrednih objekata u centru, a da gužve budu manje, rekao je Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika
Teretni saobraćaj u Beogradu prošle godine bio je dvostruko veći nego u 2006., tvrde saobraćajni stručnjaci. Teretnjaci su prevezli oko 1,5 miliona tona robe, jer u prestonici se gradi više nego ranije.
Skupština grada je početkom 2005. godine, po uzoru na svetske metropole, regulisala u koje vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kuda teretni kamioni smeju da prolaze kroz gradsko jezgro. Na centralnim ulicama od 7 do 23 časa zabranjen je ulazak vozilima od 3,5 do devet tona. U međuvremenu, povećan je broj vozila na ulicama, pa je potrebno da bude i izmenjena strategija.
Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika, kaže da će stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP napraviti studiju za unapređenje režima kretanja teretnih vozila kroz grad. Ona neće u potpunosti izmestiti kamione iz centra, ali će sigurno smanjiti njihov broj. Za njenu izradu iz gradskog budžeta izdvojeno je četiri miliona dinara.
– Na ulicama je znatno više vozila, privreda je drugačija i promenjeno je radno vreme. Bez obzira što i sada postoje propisani termini i trase kada i kuda teretna vozila mogu da se kreću, događa se da se ti propisi uvek ne poštuju. Zbog toga je potrebno izraditi novu studiju koja će pomoći da se svi privredni subjekti u centru uredno snabdevaju, a da gužve budu manje – istakao je Alimpić.
Kako bi zaštitili staro jezgro prestonice od teretnog saobraćaja i povezali puteve u prestonici, urađen je plan detaljne regulacije za saobraćajni potes od Borske ulice do petlje „Lasta” u Rakovici.
Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, smatra da će na ovaj način alternativno biti povezani delovi grada bez prolaska kroz centar. Ovaj plan je jedna od kapitalnih investicija grada.
– Na ovoj saobraćajnici dužine 4,5 kilometara gradiće se četiri saobraćajne trake koje će povezati Ibarsku magistralu sa autoputem do petlje. Ovaj potes rađen je po etapama i delimično je izgrađen, a nedostaje deo od naselja Medaković do autoputa – naglašava Đorđe Bobić, gradski arhitekta.
Čedomir Vukašinović, pomoćnik sekretara za saobraćaj, kaže da su teretnjaci opterećenje, ali i potreba u gradu koji se brzo razvija.
–Kapacitet putne mreže je takav da moramo što bolje da organizujemo tranzit teretnih vozila, koja su najveći problem, jer putnička mnogo lakše prolaze – naglasio je Vukašinović.
Kretanje vozila težih od 3,5 tona zabranjeno je na svim putevima i ulicama koje ne spadaju u trasu kružnog prstena. To se odnosi na Pančevački most, deo Bulevara despota Stefana, Klanički kej, Dunavsku, Bulevar vojvode Bojovića, Karađorđevu, Savski trg i Savsku ulicu, Bulevar vojvode Mišića, Radničku, Savsku magistralu, Bore Stankovića i Lole Ribara. Kazne za ovakve prekršaje, koji su u nadležnosti Saobraćajne policije, jesu od 10.000 do pola miliona dinara.
Kamioni se mogu kretati autoputem, Ulicom Stevana Prvovenčanog, Bulevarom Franše D'Eperea, Bulevarom Arsenija Čarnojevića, Novosadskim autoputem, Batajničkim drumom, Ratarskim putem, Ibarskom magistralom, Zrenjaninskim, Pančevačkim, Obrenovačkim, Kragujevačkim i Smederevskim putem.
D. Spalović
[objavljeno: 11/02/2008]
.jpg)
