Izvor: Blic, 27.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terazijska terasa ostaje park
Nijedan od dva prvoplasirana pobednička rada za budući izgled Terazijske terase, koji predviđaju hiljade kvadrata pod zemljom, neće biti realizovan. Gradski arhitekta Đorđe Bobić protivi se bilo kakvom kopanju ispod Terazijske terase i zalaže se za to da se ona uredi kao reprezentativna zelena površina u centru grada.
JDP kao izuzetak
Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta redak je primer u gradu gde su radovi obavljeni potpuno u skladu sa arhitektonskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zamisli arhitekte Dejana Miljkovića. To je, po mišljenju mnogih, jedna od najlepših građevina u gradu.
- Uz svo uvažavanje konkursnih rešenja za koja mislim da su sjajna i na evropskom nivou, ipak mislim da bi kopanjem Terazijska terasa izgubila identitet i vizuru ka Savi i postala samo još jedan market u centru grada - kaže Đorđe Bobić za „Blic".
Na njegovu inicijativu, Društvo arhitekata Beograda, Društvo urbanista Beograda, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i firma „Mali kolektiv", koja na Terazijskoj terasi završava izgradnju „pametne zgrade", raspisali su prošlog oktobra konkurs sa idejom da se dođe do arhitektonskog rešenja koje će oživeti jednu od centralnih lokacija u gradu. Krajem marta, iz drugog pokušaja, žiri kojim je predsedavao direktor Muzeja grada Beograda Dejan Kovačević, odabra o je dva rešenja, ravnopravno im podelivši nagradu od 500.000 dinara. Pobedici su arhitektonski biro „ARCVS" i biro „Re:act".
Arhitekte biroa „ARCVS" predvidele su kopanje pešačke ulice široke 12,5 metara, najveće dubine sedam metara, buduće trgovačke žile kucavice sa mnogobrojnim radnjama. U nju bi se ulazilo iz podzemnih prolaza koji već postoje na Terazijama. Ulica bi se u tri dela spuštala od hotela „Moskva" i „Balkan" do Ulice Gavrila Principa. Na mestima gde pešačka podzemna ulica seče ulice Kraljice Natalije i Lominu napravile bi se saobraćajne pasarele.
Drugi pobednički rad biroa „Re:act" predvideo je park na površini a bioskope, garaže i neke druge komercijalne sadržaje ispod zemlje. Stepenište preko cele terase spuštalo bi se pravolinijski ka ulazima dva atrijuma, gde bi se nalazili kafići, galerije, saloni...
- Nije neuobičajeno da se pobednička rešenja sa konkursa ne realizuju. Zapravo, veoma je retko da se rešenja zaista izgrade - kaže za „Blic" Dejan Milanović, jedan od autora pobedničkog rešenja za Terazijsku terasu biroa „Re:act".
Milanović ističe da su konkursi u većini slučajeva samo formalna stvar i služe da obezbede opravdanje za gradnju.
- Smisla ipak ima, naročito za mlade arhitekte koji na taj način stiču afirmaciju u svom poslu - kaže Milanović.
Na kraju, investitori su ti koji odlučuju šta će i kako da se gradi, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. U slučaju Terazijske terase, investitor je Grad Beograd.
- Jedan od dva pobednička rada pametno je napravio tri scenarija uređenja Terazijske terase. U prvom scenariju radi se samo o rekonstrukciji parka. Mislim da taj scenario vredi ozbiljno razmotriti - kaže Đorđe Bobić.
Terazije i Slavija večiti ponavljači
Dva centralna mesta u gradu godinama čekaju na svoje uređenje. U poslednjih 16 godina za uređenje Terazijske terase raspisivana su tri arhitektonska konkursa,( 1991, 1998. i 2006.) i nijedan nije realizovan. Jedini pojedinačni objekat koji se realizuje je „pametna zgrada" na obodu Terazijske terase u Balkanskoj 2.
Za Slaviju su u poslednjih deset godina raspisana dva konkursa: 2004. godine za spomenik na Trgu umesto spomenika Dimitriju Tucoviću, koji verovatno nikad neće biti postavljen. Za kompletno uređenje Trga konkurs je raspisan 2005. godine. On za sada suži, kao podloga za izradu detaljnog regulacionog plana ali mnoge predviđene zgrade, naročito u Mitićevoj rupi, neće se skoro graditi.
.jpg)
