Izvor: Politika, 13.Jul.2011, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Temperatura izvan zakona
O skraćenju radnog vremena na visokim temperaturama odlučuje poslodavac. – Ovom problematikom se kod nas okvirno bavi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Kada temperatura na Kipru dostigne i premaši 40 stepeni Celzijusovih, stanovništvo podeljenog ostrva ujedinjuje zakonska odredba po kojoj je većini zaposlenih zabranjen rad od 11 do 16 sati. I u Kanadi postoje paragrafi za slučaj da se živa „zamrzne” na minus 26.
U ostatku sveta, pa i kod nas, poslodavci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su jedino dužni da primene zaštitne mere u tropskim ili polarnim danima.
Te mere, kao ni precizno definisani meteorološki parametri pod kojima se primenjuju, nisu propisane pravnim aktima već ih određuju šefovi, kojima inspekcija rada može da naloži da ih sprovedu ako na njih „zaborave” . Ili – da ih kazni.
Na to se svode i odredbe srpskog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kaže Vera Božić-Trefalt, direktorka republičke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
– Najčešća mera koju poslodavci primenjuju na velikim vrućinama je drugačija organizacija rada, posebno između 11 i 16 sati. Da li će u tom periodu biti potpuno obustavljeni ili delimično smanjeni poslovi, zavisi od prirode delatnosti. Radovi na „Gazeli” ili na mostu preko Ade, na primer, ne mogu da se prekinu jer postoje rokovi koji ne smeju da se probiju. U takvim situacijama, jedna od mogućnosti je zapošljavanje većeg broja ljudi koji će manje vremena raditi, uz češće pauze u toku dana – objašnjava Božić-Trefalt.
Dok zvezda prži, zaposleni u građevinskom preduzeću „Gemaks” rade dva sata kraće, kaže Đorđo Antelj, direktor.
– Posle 45 minuta rada imaju 15 minuta pauze. Tada se sklone u hlad ili u podrumske prostorije gde je niža temperatura i rashlade vodom. Posle 15 časova radnike premestimo na poslove kao što su malterisanje unutrašnjosti objekta, betoniranje podova, razvođenje instalacija. Ali bez obzira na to gde su angažovani moraju da nose šlemove, rukavice, opasače – objašnjava Antelj.
Zaposleni u građevinarstvu koji rade na otvorenom, zajedno sa poljoprivrednicima, na vrhu su liste poslova koji se najteže podnose na vrućini. Aktuelna žetva primorava agrarne poslenike da se izlažu suncu, što će im lakše pasti ako se u sred žitnog polja nađu u savremenom kombajnu sa klimatizovanom kabinom. Građevincima je svejedno: bilo da nose šlem po „najnovijoj modi” ili nasleđen od dede, podjednako se kuvaju. A ne smeju da ga skinu, da ne bi ugrozili svoju bezbednost. Njima poslodavci, kaže Vera Božić-Trefalt, mogu da dozvole češće pauze kada će moći da ohlade glavu.
Što na vrućini važi za privatnike, važi i za javni sektor.
Tako su i u „Parking servisu” za svoje kontrolore uveli dve polučasovne „stajke” u toku radnog dana. Obezbedili su im flašice pijaće vode dok su na dužnosti. I to je, kaže naša sagovornica, jedna od mera koje poslodavci primenjuju, uz povremeno sklanjanje radnika u hlad.
– Smernice EU nalažu da zaposleni moraju da budu informisani koliko visoke temperature štete njihovom zdravlju. Vlada Srbije je preporučila da se ovakve i slične mere primenjuju kad je temperatura viša od 35 stepeni – ističe ona.
Preporuke poput vladine nisu obavezujuće, već više služe da se podseti na poštovanje zakona. Njih može da izrekne i lokalna samouprava, baš kao što je uprava grada Niša preporučila javnim komunalnim preduzećima da postave cisterne sa pijaćom vodom na najprometnijim mestima, a opštinama i organima gradske uprave da građane primaju u – klimatizovanim prostorijama.
D. Bukvić – D. Mučibabić
-----------------------------------------------------------
Sindikalna bitka za kotu 35 C
Sindikat građevinara Beograda godinama se zalaže za ozakonjenje kote od 35 stepeni kao temperature na kojoj građevinari ne bi trebalo da rade na otvorenom. Borba je za sada, prema rečima Miodraga Milovića, predsednika sindikata, bezuspešna.
– U decembru 2010. tražili smo da se odredi u kojim vremenskim uslovima zaposleni na gradilištima ne treba da rade. Ministarstva rada i zdravlja nisu se izjasnila o tom pitanju. Neophodno je da se ta oblast reguliše. Za ljude koji asfaltiraju na 40 stepeni Celzijusovih to nisu normalni uslovi rada – temperatura asfalta dostiže i 100 stepeni, a da ne govorimo o isparavanju gasova – objašnjava Milović.
Građevinari u Hrvatskoj, kaže Vera Božić-Trefalt, kad živa pređe 35. podeljak ne rade kraće, ali primaju veće plate. Prema njenim rečima, to nije praksa u EU, jer su radnici izloženi višestruko jačem zračenju za neproporcionalno povećane zarade.
-----------------------------------------------------------
Slobodnim danom protiv nesvestice
Zaposleni u Austriji imaju pravo na slobodan dan za vreme velikih vrućina samo ako postoji opasnost da kolabiraju, izjavila je Andrea Komar, ekspert Sindikata zaposlenih u privatnim preduzećima u ovoj zemlji, prenosi Tanjug. Ona je dodala da su poslodavci obavezni da uključe klima-uređaje ili, ako ih nemaju, da pokrenu ventilatore.
Šefovi nisu u obavezi da zaposlenima omoguće tuširanje na radnom mestu, ali moraju da im obezbede dovoljno osvežavajućih napitaka i da uvedu dodatne pauze i „olabave” kodeks oblačenja.
-----------------------------------------------------------
Kazne od 10.000 do milion dinara
Poslodavcima ali i radnicima koji krše Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu zaprećeno je novčanim kaznama od 10.000 do 1.000.000 dinara.
Najveća globa, od 800.000 do 1.000.000, predviđena je za poslodavce –pravna lica koja radni proces ne organizuju tako da zaštite živote i zdravlje zaposlenih ili ne obezbede finansijska sredstva za preventivne mere. Za taj prekršaj propisana je novčana kazna od 40.000 do 50.000 dinara za direktora, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. Privatni preduzetnik koji načini taj prekršaj rizikuje da izgubi od 400.000 do 500.000 dinara.
Kazna za zaposlene koji ne koriste zaštitne rukavice ili opasač za rad na visini iznosi od 10.000 do 20.000 dinara.
objavljeno: 13.07.2011
